Logo

Webible

Hebrews 11

11 / 13
1

Вјера је пак тврдо чекање онога чему се надамо, и доказивање онога што не видимо.

2

Јер у њој стари добише свједочанство.

3

Вјером познајемо да је свијет ријечју Божјом свршен, да је све што видимо из ништа постало.

4

Вјером принесе Авељ Богу већу жртву него Каин, кроз коју доби свједочанство да је праведник, кад Бог посвједочи за даре његове; и кроз њу он мртав још говори.

5

Вјером би Енох пренесен да не види смрти; и не нађе се, јер га Бог премјести, јер прије него га премјести, доби свједочанство да угоди Богу.

6

А без вјере није могуће угодити Богу; јер онај који хоће да дође к Богу, ваља да вјерује да има Бог и да плаћа онима који га траже.

7

Вјером Ноје примивши заповијест и побојавши се онога што још не видје, начини ковчег за спасеније дома својега, којијем осуди сав свијет, и поста нашљедник правде по вјери.

8

Вјером послуша Авраам кад би позван да изиђе у земљу коју шћаше да прими у нашљедство, и изиђе не знајући куда иде.

9

Вјером дође Авраам у земљу обећану, као у туђу, и у колибама живљаше с Исаком и с Јаковом, сунашљедницима обећања тога.

10

Јер чекаше град који има темеље, којему је зидар и творац Бог.

11

Вјером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни, и роди преко времена старости; јер држаше за вјерна онога који обећа.

12

Зато се и родише од једнога, још готово мртвога, као звијезде небеске мноштвом, и као небројени пијесак покрај мора.

13

У вјери помријеше сви ови не примивши обећања, него га видјевши издалека, и поклонивши му се, и признавши да су гости и дошљаци на земљи.

14

Јер који тако говоре показују да траже отачанства.

15

И да би се они опоменули онога из којега изиђоше, имали би вријеме да се врате.

16

Али сад боље желе, то јест небеско. Зато се Бог не стиди њих назвати се Бог њихов; јер им приправи град.

17

Вјером приведе Авраам Исака кад би кушан, и јединороднога приношаше, пошто бјеше примио обећање,

18

У којему бјеше казано: у Исаку назваће ти се сјеме;

19

Помисливши да је Бог кадар и из мртвијех васкрснути; зато га и узе за прилику.

20

Вјером благослови Исак Јакова и Исава у стварима које ће доћи.

21

Вјером благослови Јаков умирући свакога сина Јосифова, и поклони се врху палице његове.

22

Вјером се опомиња Јосиф умирући изласка синова Израиљевијех, и заповиједа за кости своје.

23

Вјером Мојсија, пошто се роди, крише три мјесеца родитељи његови, јер видјеше красно дијете, и побојаше се заповијести цареве.

24

Вјером Мојсије, кад би велики, не хтједе да се назива син кћери Фараонове;

25

И воље страдати с народом Божијим, неголи имати земаљску сладост гријеха:

26

Државши срамоту Христову за веће богатство од свега блага Мисирскога; јер гледаше на плату.

27

Вјером остави Мисир, не побојавши се љутине цареве; јер се држаше онога који се не види, као да га виђаше.

28

Вјером учини пасху и прољев крви, да се онај који губљаше прворођене не дотакне до њих.

29

Вјером пријеђоше Црвено Море као по сухој земљи; које и Мисирци окушавши потопише се.

30

Вјером падоше зидови Јерихонски, кад се обилази око њих седам дана.

31

Вјером Раав курва не погибе с невјерницима, примивши уходе с миром, и изведавши их другијем путем.

32

И шта ћу још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао приповиједати о Гедеону, и о Вараку и Самсону и Јефтају, о Давиду и Самуилу, и о другијем пророцима,

33

Који вјером побиједише царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,

34

Угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, ојачаше од немоћи, посташе јаки у биткама, растјераше војске туђе;

35

Жене примише своје мртве из васкрсенија; а други бише побијени, не примивши избављења, да добију боље васкрсеније;

36

А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице;

37

Камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помријеше; идоше у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти;

38

Којијех не бијаше достојан свијет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљскијем.

39

И ови сви добивши свједочанство вјером не примише обећања;

40

Јер Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства.