Слушајте ријеч коју вам говори Господ, доме Израиљев.

Овако вели Господ: не учите се путу којим иду народи, и од знака небеских не плашите се, јер се од њих плаше народи.

Јер су уредбе у народа таштина, јер сијеку дрво у шуми, дјело руку умјетничких сјекиром;

Сребром и златом украшују га, клинима и чекићима утврђују га да се не помиче;

Стоје право као палме, не говоре; треба их носити, јер не могу ићи; не бој их се, јер не могу зла учинити, а не могу ни добра учинити.

Нико није као ти, Господе; велик си и велико је име твоје у сили.

Ко се не би тебе бојао, царе над народима! јер теби то припада; јер међу свијем мудрацима у народа и у свијем царствима њиховијем нема такога какав си ти.

Него су сви луди и безумни, дрво је наука о таштини.

Сребро ковано доноси се из Тарсиса и злато из Уфаза, дјело умјетничко и руку златарских, одијело им је од порфире и скерлета, све је дјело умјетничко.

А Господ је прави Бог, Бог живи и цар вјечни, од његове срдње тресе се земља, и гњева његова не могу поднијети народи.

Овако им реците: богова, који нијесу начинили неба ни земље, нестаће са земље и испод неба.

Он је начинио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разастро небеса;

Он кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, пушта муње с даждем, и изводи вјетар из стаја његовијех.

Сваки човјек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резанијем, јер су лаж ливени ликови његови, и нема духа у њима.

Таштина су, дјело пријеварно; кад их походим, погинуће.

Није таки дио Јаковљев, јер је творац свему, и Израиљ му је нашљедство, име му је Господ над војскама.

Покупи из земље трг свој ти, која сједиш у граду.

Јер овако вели Господ: гле, ја ћу избацити као праћом становнике ове земље, и притијеснићу их да осјете.

Тешко мени од муке моје, рећи ће; љута је рана моја; а ја рекох: то је бол, треба да га подносим.

Мој је шатор опустошен и сва ужа моја покидана, синови моји отидоше од мене и нема их, нема више никога да разапне шатор мој и дигне завјесе моје.

Јер пастири посташе безумни и Господа не тражише; зато не бише срећни, и све се стадо њихово распрша.

Гле, иде глас и врева велика из сјеверне земље да обрати градове Јудине у пустош, у стан змајевски.

Знам, Господе, да пут човјечји није у његовој власти нити је човјеку који ходи у власти да управља корацима својим.

Карај ме, Господе, али с мјером, не у гњеву свом, да ме не би затро.

Излиј гњев свој на народе који те не познају, и на племена која не призивљу имена твојега, јер прождријеше Јакова, прождријеше га да га нема, и насеље његово опустише.