И рече Давид: има ли јоште ко да је остао од дома Саулова? да му учиним милост ради Јонатана.

А бијаше један слуга дома Саулова, по имену Сива; и дозваше га к Давиду. И рече му цар: јеси ли ти Сива? А он рече: ја сам, слуга твој.

А цар рече: има ли јоште ко од дома Саулова да му учиним милост Божију? А Сива рече цару: још има син Јонатанов, хром на ногу.

И рече му цар: гдје је? А Сива рече цару: ено га у дому Махира сина Амилова у Лодевару.

Тада посла цар Давид да га доведу из Лодевара из дома Махира сина Амилова.

А кад дође к Давиду Мефивостеј син Јонатана сина Саулова, паде на лице своје и поклони се. А Давид рече: Мефивостеју! А он рече: ево слуге твојега.

А Давид му рече: не бој се; јер ћу ти учинити милост Јонатана ради оца твојега, даћу ти натраг све њиве Саула оца твојега; а ти ћеш свагда јести за мојим столом.

А он се поклони и рече: ко сам ја слуга твој, те си погледао на мртва пса као што сам ја?

И цар дозва Сиву слугу Саулова, и рече му: што је год било Саулово и свега дома његова, дао сам сину твојега господара.

Ради му дакле земљу ти и синови твоји и слуге твоје, и доноси да син господара твојега има хљеб да једе; али Мефивостеј син господара твојега јешће свагда за мојим столом. Сива пак имаше петнаест синова и двадесет слуга.

И рече Сива цару: како је цар господар мој заповједио слузи својему, све ће чинити слуга твој. Али Мефивостеј, рече цар, јешће за мојим столом као царски син.

А Мефивостеј имаше малога сина, којему име бјеше Миха; а сви који живљаху у дому Сивину бијаху слуге Мефивостејеве.

А Мефивостеј сјеђаше у Јерусалиму, јер свагда јеђаше за царевијем столом, а бјеше хром на обје ноге.