Потом дођоше к мени неки од старјешина Израиљевијех и сједоше преда ме.

И дође ми ријеч Господња говорећи:

Сине човјечји, ови су људи ставили у срца своја гадне богове своје, и метнули су преда се о што се спотичу на безакоње своје; траже ли ме доиста?

Зато говори им и реци им: овако вели Господ Господ: ко је год од дома Израиљева ставио у срце своје гадне богове своје и метнуо преда се о што се спотиче на безакоње своје, па дође к пророку, ја Господ одговорићу му кад дође за мноштво гаднијех богова његовијех,

Да ухватим дом Израиљев за срце њихово што су се одвратили од мене сви за гаднијем боговима својим.

Зато реци дому Израиљеву: овако вели Господ Господ: обратите се и отступите од гаднијех богова својих, одвратите лице своје од свијех гадова својих.

Јер ко би год од дома Израиљева или од иностранаца који живе у Израиљу отступио од мене, и ставио у срце своје гадне богове своје, и метнуо преда се о што ће се спотицати на безакоње своје, па би дошао к пророку да ме упита преко њега, њему ћу одговорити ја сам Господ собом.

И окренућу лице своје према том човјеку, и учинићу од њега знак и причу, и истријебићу га из народа својега, те ћете познати да сам ја Господ.

И ако би се пророк преварио, те рекао што, ја Господ преварих онога пророка, и дигнућу руку своју на њ, и истријебићу га из народа својега Израиља.

И понијеће обојица своје безакоње: како је безакоње онога који пита тако ће бити и пророково безакоње,

Да више дом Израиљев не отступа од мене и да се више не скврне свакојаким пријеступима својим, него да ми буду народ, и ја да им будем Бог, говори Господ Господ.

Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

Сине човјечји, ако ми која земља згријеши учинивши невјеру, и ја дигнем руку своју на њу и сломим јој потпору у хљебу, и пустим на њу глад и истријебим у њој људе и стоку,

Ако би у њој била ова три човјека: Ноје, Данило и Јов, они ће правдом својом избавити душе своје, говори Господ Господ.

Ако пустим љуте звијери у земљу, те поморе људе, и она опусти да нико не може пролазити од звијерја;

Ако би у њој била та три човјека, тако ја жив био, говори Господ Господ, неће избавити синова ни кћери, него ће се сами избавити, а земља ће опустјети.

Или ако мач пустим на ту земљу, и речем: мачу, прођи ту земљу, да истријебим у њој људе и стоку;

Ако би та три човјека била у њој, тако ја био жив, говори Господ Господ, неће избавити синова ни кћери, него ће се сами избавити.

Или ако пустим помор на земљу и излијем гњев свој на њу да би крв текла да истријебим у њој људе и стоку;

Ако би Ноје, Данило и Јов били у њој, тако ја жив био, говори Господ Господ, неће избавити сина ни кћери, него ће своје душе избавити правдом својом.

Јер овако вели Господ Господ: акамоли кад пустим четири љута зла своја, мач и глад и зле звијери и помор на Јерусалим, да истријебим у њему људе и стоку.

И опет, гле, неколико ће их остати у њему који ће се избавити, синови или кћери, они ће изаћи к вама, и видјећете пут њихов и дјела њихова, и утјешићете се за зло које ћу пустити на Јерусалим, за све што ћу пустити на њ.

И они ће вас утјешити кад видите пут њихов и дјела њихова; и познаћете да нијесам без узрока учинио што сам год учинио у њему, говори Господ Господ.