Још говори Елијуј и рече:
2Мислиш ли да си право рекао: моја је правда већа од Божије?
3Јер си рекао: шта ће ми помоћи, кака ће ми бити корист, да не гријешим?
4Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.
5Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.
6Ако гријешиш, шта ћеш му учинити? или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш му наудити?
7Ако си праведан, шта ћеш му дати? или шта ће примити из руке твоје?
8Човјеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човјечијему помоћи твоја правда.
9Вапију од великога насиља којима се чини, и вичу на руку силнијех;
10А ниједан не говори: гдје је Бог, Створитељ мој, који даје пјесму ноћу;
11Који чини те смо разумнији од звијерја земаљскога, и мудрији од птица небеских.
12Тамо вичу с охолости злијех људи, али не бивају услишени.
13Јер Бог не слуша таштине, и Свемогући не гледа на њу.
14Акамоли кад кажеш: не видиш то. Пред њим је суд; чекај га.
15А сада чим те гњев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;
16Зато Јов на празно отвора уста своја, и безумно умножава ријечи.