А у први дан недјеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не бјеше расвануло, и видје да је камен одваљен од гроба.

Онда отрча, и дође к Симону Петру и к другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: узеше Господа из гроба; и не знамо гдје га метнуше.

А Петар изиђе и други ученик, и пођоше ка гробу.

Трчаху пак оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра, и дође прије ка гробу.

И надвиривши се видје хаљине гдје леже; али не уђе.

Дође пак Симон Петар за њим, и уђе у гроб, и видје хаљине саме гдје леже,

И убрус који бјеше на глави његовој не с хаљинама да лежи него особито савит на једном мјесту.

Тада дакле уђе и други ученик који најприје дође ка гробу, и видје и вјерова.

Јер још не знадијаше писма да њему ваља устати из мртвијех.

Онда отидоше опет ученици дома.

А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И кад плакаше надвири се над гроб,

И видје два анђела у бијелијем хаљинама гдје сједе један чело главе а један чело ногу гдје бјеше лежало тијело Исусово.

И рекоше јој они: жено! што плачеш? Рече им: узеше Господа мојега, и не знам гдје га метнуше.

И ово рекавши обазре се натраг, и видје Исуса гдје стоји, и не знадијаше да је Исус.

Исус јој рече: жено! што плачеш? кога тражиш? А она мислећи да је вртар рече му: господине! ако си га ти узео кажи ми гдје си га метнуо, и ја ћу га узети.

Исус јој рече: Марија! А она обазревши се рече му: Равуни! које значи учитељу.

Рече јој Исус: не дохватај се до мене, јер се још не вратих к оцу својему; него иди к браћи мојој, и кажи им: враћам се к оцу својему и оцу вашему, и Богу својему и Богу вашему.

А Марија Магдалина отиде, и јави ученицима да видје Господа и каза јој ово.

А кад би увече онај први дан недјеље, и врата бијаху затворена гдје се бијаху ученици скупили од страха Јеврејскога, дође Исус и стаде на сриједу и рече им: мир вам.

И ово рекавши показа им руке и ребра своја. Онда се ученици обрадоваше видјевши Господа.

А Исус им рече опет: мир вам; као што отац посла мене, и ја шаљем вас.

И ово рекавши дуну, и рече им: примите Дух свети.

Којима опростите гријехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се.

А Тома који се зове Близанац, један од дванаесторице, не бјеше ондје са њима кад дође Исус.

А други му ученици говораху: видјесмо Господа. А он им рече: док не видим на рукама његовијем рана од клина, и не метнем прста својега у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра његова, нећу вјеровати.

И послије осам дана опет бијаху ученици његови унутра, и Тома с њима. Дође Исус кад бијаху врата затворена, и стаде међу њима и рече: мир вам.

Потом рече Томи: пружи прст свој амо и виђи руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.

И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој.

Исус му рече: пошто ме видје вјеровао си; благо онима који не видјеше и вјероваше.

А и многа друга чудеса учини Исус пред ученицима својијем која нијесу писана у књизи овој.

А ово се написаше, да вјерујете да Исус јест Христос син Божиј, и да вјерујући имате живот у име његово.