А људи од племена Јефремова рекоше му: шта нам то учини те нас не позва кад пође у бој на Мадијане? и викаху на њ жестоко.

А он им рече: па шта сам учинио тако као ви? Није ли пабирчење Јефремово боље него берба Авијезерова?

Вама је у руке дао Господ кнезове Мадијанске, Орива и Зива; па што ја могох учинити тако као ви? Тада се утиша дух њихов према њему кад тако говори.

А кад Гедеон дође на Јордан, пријеђе преко њега с триста људи који бјеху с њим, а бјеху уморни гонећи.

Па рече људима Сокоћанима: дајте неколико хљебова народу који иде за мном, јер су уморни, а ја гоним Зевеја и Салмана цареве Мадијанске.

А главари Сокотски рекоше му: је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци да дамо хљеба твојој војсци?

А Гедеон им рече: кад ми Бог преда Зевеја и Салмана у руку, тада ћу помлатити тјелеса ваша трњем из ове пустиње и драчом.

И отиде оданде у Фануил, и рече Фануиљанима исто онако, а они му одговорише као што одговорише људи у Сокоту.

Зато и људима Фануиљанима рече: кад се вратим здраво, развалићу ту кулу.

А Зевеј и Салман бијаху у Каркору, и војска њихова с њима, око петнаест тисућа, што их год оста од све војске источне; а побијенијех бијаше сто и двадесет тисућа људи који махаху мачем.

И отиде Гедеон преко онијех што живе под шаторима, с истока Нови и Јогвеји, и удари на војску кад војска стајаше безбрижна.

А Зевеј и Салман побјегоше, а он их потјера, и ухвати два цара Мадијанска, Зевеја и Салмана, и распуди сву војску.

И врати се Гедеон син Јоасов из боја прије сунчанога рођаја.

И ухвати момка из Сокота, и испитива га; а он му пописа кнезове Сокотске и старјешине, седамдесет и седам људи.

Па кад дође к Сокоћанима, рече: ево Зевеја и Салмана, за које ми се ругасте говорећи: је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци, да дамо хљеба уморнијем људима твојим?

И узевши старјешине онога мјеста и трња из пустиње и драче даде на њима углед Сокоћанима.

И кулу Фануилску развали и поби људе тамошње.

Потом рече Зевеју и Салману: каки бјеху људи које побисте на Тавору? А они рекоше: таки као ти; сваки бјеше као на очима као царски син.

А он рече: то бјеху моја браћа, синови моје матере. Тако Господ био жив! да сте их оставили у животу, не бих вас погубио.

Тада рече Јетеру првенцу својему: устани, погуби их. Али дијете не извуче мача својега, јер се бојаше, јер бјеше још дијете.

Тада рече Зевеј и Салман: устани ти, уложи на нас; јер какав је човјек онака му је и снага. И уставши Гедеон погуби Зевеја и Салмана, и узе мјесечиће који бијаху о вратовима камила њиховијех.

Потом рекоше Израиљци Гедеону: буди нам господар ти и син твој и син сина твојега, јер си нас избавио из руке Мадијанске.

А Гедеон им рече: нећу вам ја бити господар, нити ће вам син мој бити господар; Господ ће вам бити Господар.

Још им рече Гедеон: једно ћу искати од вас: да ми дате сваки гривну од плијена својега. А гривне имаху златне, јер бјеху Исмаиљци.

И одговорише: даћемо драге воље. И разастрвши хаљину бацише на њу гривне, сваки од плијена својега.

И бјеше на меру златнијех гривана што изиска тисућа и седам стотина сикала злата, осим мјесечића и ланчића и хаљина скерлетнијех, што ношаху цареви Мадијански, и осим литарова, што бијаху око врата камила њиховијех.

И Гедеон начини од тога оплећак, и остави га у својем граду Офри; и ондје сав Израиљ стаде чинити прељубу за њим, и би Гедеону и дому његову замка.

Тако бише покорени Мадијани пред синовима Израиљевијем, и више не дигоше главе. И земља би мирна четрдесет година за вијека Гедеонова.

И отишав Јеровал син Јоасов оста у својој кући.

И имаше Гедеон седамдесет синова, који изидоше од бедара његовијех, јер имаше много жена.

И иноча његова, која бијаше у Сихему, и она му роди сина, и надје му име Авимелех.

Потом умрије Гедеон син Јоасов у доброј старости, и би погребен у гробу Јоаса оца својега Авијезерита у Офри.

И кад умрије Гедеон, опет синови Израиљеви чинише прељубу за Валима, и поставише себи Вал-Верита за бога.

И не сјећаше се синови Израиљеви Господа Бога својега, који их је избавио из руку свијех непријатеља њиховијех унаоколо.

И не учинише милости дому Јеровала Гедеона према свему добру што је он учинио Израиљу.