Job 15

1 А Елифас Теманац одговори и рече:

2 Хоће ли мудар човјек казивати празне мисли и пунити трбух вјетром источнијем,

3 Препирући се говором који не помаже и ријечима које нијесу ни на што?

4 А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.

5 Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.

6 Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје свједоче на те.

7 Јеси ли се ти први човјек родио? или си прије хумова саздан?

8 Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?

9 Шта ти знаш што ми не бисмо знали? шта ти разумијеш што не би било у нас?

10 И сиједијех и старих људи има међу нама, старијих од оца твојега.

11 Мале ли су ти утјехе Божије? или имаш што сакривено у себи?

12 Што те је занијело срце твоје? и што сијевају очи твоје,

13 Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих таке ријечи?

14 Шта је човјек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?

15 Гле, не вјерује свецима својим, и небеса нијесу чиста пред очима његовијем;

16 Акамоли гадни и смрдљиви човјек, који пије неправду као воду?

17 Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповједићу ти што сам видио,

18 Што мудраци казаше и не затајише, што примише од отаца својих,

19 Којима самијем дана би земља, и туђин не прође кроз њу.

20 Безбожник се мучи свега вијека својега, и насилнику је мало година остављено.

21 Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.

22 Не вјерује да ће се вратити из таме, отсвуда привиђа мач.

23 Тумара за хљебом говорећи: гдје је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.

24 Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.

25 Јер је замахнуо на Бога руком својом, и свемогућему се опро.

26 Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.

27 Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.

28 И сједио је у градовима раскопанијем и у кућама пустијем, обраћенијем у гомилу камења.

29 Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.

30 Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однијеће га дух уста његовијех.

31 Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.

32 Прије својега времена свршиће се, и грана његова неће зелењети.

33 Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.

34 Јер ће опустјети збор лицемјерски, и огањ ће спалити шаторе онијех који примају поклоне.

35 Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља пријевару.