Job 28

1 Да, сребро има жице, и злато има мјесто гдје се топи.

2 Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи мјед.

3 Мраку поставља међу, и све истражује човјек до краја, и камење у тами и у сјену смртном.

4 Ријека навре с мјеста својега да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човјечјим.

5 Из земље излази хљеб, и под њом је друго, као огањ.

6 У камену је њезину мјесто сафиру, а ондје је прах златни.

7 Те стазе не зна птица, нити је видје око крагујево;

8 Не угази је младо звијерје, нити њом прође лав.

9 На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.

10 Из стијене изводи потоке, и свашта драгоцјено види му око.

11 Уставља ријеке да не теку, и што је сакривено износи на видјело.

12 Али мудрост гдје се налази? и гдје је мјесто разуму?

13 Не зна јој човјек цијене, нити се находи у земљи живијех.

14 Бездана вели: није у мени; и море вели: није код мене.

15 Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измјерити у промјену за њу.

16 Не може се цијенити златом Офирским, ни драгим онихом ни сафиром.

17 Не може се изједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може промијенити за закладе златне.

18 Од корала и бисера нема спомена, јер је вриједност мудрости већа него драгом камењу.

19 Не може се с њом изједначити топаз Етиопски, нити се може цијенити чистијем златом.

20 Откуда дакле долази мудрост? и гдје је мјесто разуму?

21 Сакривена је од очију свакога живога, и од птица небеских заклоњена.

22 Погибао и смрт говоре: ушима својима чусмо славу њезину.

23 Бог зна пут њезин, и познаје мјесто њезино.

24 Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свијем небом.

25 Кад даваше вјетру тежину, и мјераше воду мјером,

26 Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.

27 Још је онда видје и огласи је, уреди је и претражи је.

28 А човјеку рече: гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јест разум.