Бијаше пак човјек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез Јеврејски.

Овај дође к Исусу ноћу и рече му: Рави! знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса овијех чинити која ти чиниш ако није Бог с њим.

Одговори Исус и рече му: заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видјети царства Божијега.

Рече Никодим њему: како се може човјек родити кад је стар? еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?

Одговори Исус: заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.

Што је рођено од тијела, тијело је; а што је рођено од Духа, дух је.

Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.

Дух дише гдје хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човјек који је рођен од Духа.

Одговори Никодим и рече му: како може то бити?

Исус одговори и рече му: ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?

Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо што знамо, и свједочимо што видјесмо, и свједочанства нашега не примате.

Кад вам казах земаљско па не вјерујете, како ћете вјеровати ако вам кажем небеско?

И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, син човјечиј који је на небу.

И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба син човјечиј да се подигне.

Да ниједан који га вјерује не погине, него да има живот вјечни:

Јер Богу тако омиље свијет да је и сина својега јединороднога дао, да ниједан који га вјерује не погине, него да има живот вјечни.

Јер Бог не посла сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе кроза њ.

Који њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер не вјерова у име јединороднога сина Божијега.

А суд је овај што видјело дође на свијет, и људима омиље већма тама неголи видјело; јер њихова дјела бијаху зла.

Јер сваки који зло чини мрзи на на видјело и не иде к видјелу да не покарају дјела његовијех, јер су зла.

А ко истину чини иде к видјелу, да се виде дјела његова, јер су у Богу учињена.

А потом дође Исус и ученици његови у Јудејску земљу, и ондје живљаше с њима и кршћаваше.

А Јован кршћаваше у Енону близу Салима, јер ондје бјеше много воде; и долажаху те их кршћаваше.

Јер још не бијаше Јован бачен у тамницу.

Тада постаде распра међу ученицима Јовановијем и Јеврејима око чишћења.

И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! онај што бјеше с тобом преко Јордана, за кога си ти свједочио, ево он кршћава, и сви иду к њему.

Јован одговори и рече: не може човјек ништа примати ако му не буде дано с неба.

Ви сами мени свједочите да рекох: ја нијесам Христос, него сам послан пред њим.

Ко има невјесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу женикову. Ова дакле радост моја испуни се.

Онај треба да расте, а ја да се умаљујем.

Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је.

И што видје и чу оно свједочи; и свједочанства његова нико не прима.

Који прими његово свједочанство, потврди да је Бог истинит.

Јер кога Бог посла, онај ријечи Божије говори: јер Бог Духа не даје на мјеру.

Јер отац љуби сина, и све даде у руке његове.

Ко вјерује сина, има живот вјечни; а ко не вјерује сина, неће видјети живота, него гњев Божиј остаје на њему.