Luke 1

1 Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,

2 Као што нам предаше који испрва сами видјеше и слуге ријечи бише:

3 Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,

4 Да познаш темељ онијех ријечи којима си се научио.

5 У вријеме Ирода цара Јудејскога бијаше неки свештеник од реда Авијна, по имену Зарија, и жена његова од племена Аронова, по имену Јелисавета.

6 А бијаху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповијестима и уредбама Господњијем без мане.

7 И не имадијаху дјеце; јер Јелисавета бјеше нероткиња, и бијаху обоје већ стари.

8 И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом,

9 Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.

10 И све мноштво народа бијаше напољу и мољаше се Богу у вријеме кађења.

11 А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионога.

12 И кад га видје Зарија уплаши се и страх нападе на њ.

13 А анђео рече му: не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина и надјени му име Јован.

14 И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његову рођењу.

15 Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вина ни сикера; и напуниће се Духа светога још у утроби матере своје;

16 И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховоме;

17 И он ће напријед доћи пред њим у духу и сили Илијној да обрати срца отаца к дјеци и невјернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.

18 И рече Зарија анђелу: по чему ћу ја то познати? јер сам стар и жена је моја временита.

19 И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.

20 И ево, онијемићеш и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде; јер нијеси вјеровао мојим ријечима које ће се збити у своје вријеме.

21 И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.

22 А изишавши не могаше да им говори; и разумјеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нијем.

23 И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.

24 А послије овијех дана затрудње Јелисавета жена његова,и кријаше се пет мјесеци говорећи:

25 Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.

26 А у шести мјесец посла Бог анђела Гаврила у град Галилејски по имену Назарет

27 К дјевојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидова; и дјевојци бјеше име Марија.

28 И ушавши к њој анђео рече: радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.

29 А она видјевши га поплаши се од ријечи његове и помисли: какав би ово био поздрав?

30 И рече јој анђео: не бој се, Марија ! Јер си нашла милост у Бога.

31 И ево затрудњећеш, и родићеш сина, и надјени му име Исус.

32 Он ће бити велики, и назваће се син највишега, и даће му Господ Бог пријесто Давидов оца његова;

33 И цароваће у дому Јаковљеву вавијек, и царству његовом неће бити краја.

34 А Марија рече анђелу: како ће то бити кад ја не знам за мужа?

35 И одговарајући анђео рече јој: дух свети доћи ће на тебе, и сила највишега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се син Божиј.

36 И ево Јелисавета твоја тетка, и она затрудње сином у старости својој, и ово је шести мјесец њојзи, коју зову нероткињом.

37 Јер у Бога све је могуће што рече.

38 А Марија рече: ево слушкиње Господње; нека ми буде по ријечи твојој. И анђео отиде од ње.

39 А Марија уставши онијех дана отиде брзо у горњу земљу у град Јудин.

40 И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.

41 И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се напуни Духа светога,

42 И повика здраво и рече: благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.

43 И откуд мени ово да дође мати Господа мојега к мени?

44 Јер гле, кад дође глас честитања твојега у уши моје, заигра дијете радосно у утроби мојој.

45 И благо оној која вјерова; јер ће се извршити што јој каза Господ.

46 И рече Марија: велича душа моја Господа;

47 И обрадова се дух мој Богу спасу мојему,

48 Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, отсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;

49 Што ми учини величину силни, и свето име његово;

50 И милост је његова од кољена на кољено онима који га се боје.

51 Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихова.

52 Збаци силне с пријестола, и подиже понижене.

53 Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.

54 Прими Израиља слугу својега да се опомене милости;

55 Као што говори оцима нашијем, Аврааму и сјемену његову довијека.

56 Марија пак сједи с њом око три мјесеца, и врати се кући својој.

57 А Јелисавети дође вријеме да роди, и роди сина.

58 И чуше њезини сусједи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.

59 И у осми дан дођоше да обрежу дијете, и шћадијаху да му надјену име оца његова, Зарија.

60 И одговарајући мати његова рече не, него да буде Јован.

61 И рекоше јој: никога нема у родбини твојој да му је такво име.

62 И намигиваху оцу његову како би он хтио да му надјену име.

63 И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.

64 И одмах му се отворише уста и језик његов, и говораше хвалећи Бога.

65 И уђе страх у све сусједе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.

66 И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: шта ће бити из овога дјетета? И рука Господња бјеше с њим.

67 И Зарија отац његов напуни се Духа светога, и пророкова говорећи:

68 Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,

69 И подиже нам рог спасенија у дому Давида слуге својега,

70 Као што говори устима светијех пророка својијех од вијека

71 Да ће нас избавити од нашијех непријатеља и из руку свију који мрзе на нас;

72 Учинити милост оцима нашијем, и опоменути се светога завјета својега,

73 Клетве којом се клео Аврааму оцу нашему да ће нам дати

74 Да се избавимо из руку непријатеља својијех, и да му служимо без страха,

75 И у светости и у правди пред њим док смо год живи.

76 И ти, дијете, назваћеш се пророк највишега; јер ћеш ићи напријед пред лицем Господњијем да му приправиш пут;

77 Да даш разум спасенија народу његову за опроштење гријеха њиховијех,

78 По дубокој милости Бога нашега, по којој нас је походио исток с висине;

79 Да обасјаш оне који сједе у тами и у сјену смртноме; да упутиш ноге наше на пут мира.

80 А дијете растијаше и јачаше духом, и бијаше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.