Luke 2

1 У то вријеме пак изиђе заповијест од ћесара Августа да се препише сав свијет.

2 Ово је био први пријепис за владања Киринова Сиријом.

3 И пођоше сви да се препишу сваки у свој град.

4 Тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он бијаше из дома и племена Давидова,

5 Да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која бјеше трудна.

6 И кад онамо бијаху, дође вријеме да она роди.

7 И роди сина својега првенца, и пови га, и метну га у јасле; јер им не бијаше мјеста у гостионици.

8 И бијаху пастири у ономе крају који чуваху ноћну стражу код стада својега.

9 И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.

10 И рече им анђео: не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу.

11 Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидову.

12 И ето вам знака: наћи ћете дијете повито гдје лежи у јаслима.

13 И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небескијех, који хваљаху Бога говорећи:

14 Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.

15 И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другоме: хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило што нам каза Господ.

16 И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дијете гдје лежи у јаслима.

17 А кад видјеше, казаше све што им је казано за то дијете.

18 И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.

19 А Марија чуваше све ријечи ове и слагаше их у срцу својему.

20 И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видјеше као што им би казано.

21 И кад се наврши осам дана да га обрежу, надјенуше му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби.

22 И кад дође вријеме да иду на молитву по закону Мојсијеву, донијеше га у Јерусалим да га метну пред Господа,

23 (Као што је написано у закону Господњему: да се свако дијете мушко које најприје отвори материцу посвети Господу;)

24 И да принесу прилог, као што је речено у закону Господњему, двије грлице, или два голубића.

25 И гле, бијаше у Јерусалиму човјек по имену Симеун, и тај човјек бјеше праведан и побожан, који чекаше утјехе Израиљеве, и Дух свети бијаше у њему.

26 И њему бјеше свети Дух казао да неће видјети смрти док не види Христа Господњега.

27 И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дијете Исуса да сврше за њега закон по обичају,

28 И он га узе на руке своје, и хвали Бога и рече:

29 Сад отпушташ с миром слугу својега, Господе, по ријечи својој;

30 Јер видјеше очи моје спасеније твоје,

31 Које си уготовио пред лицем свију народа,

32 Видјело, да обасја незнабошце, и славу народа твојега Израиља.

33 И Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше за њега.

34 И благослови их Симеун, и рече Марији матери његовој: гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити

35 (А и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многијех срца.

36 И бјеше Ана пророчица, кћи Фануилова, од кољена Асирова; она је остарјела, а седам је година живљела с мужем од дјевојаштва својега,

37 И удова око осамдесет и четири године, која не одлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама.

38 И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за њега свима који чекаху спасенија у Јерусалиму.

39 И кад свршише све по закону Господњему, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.

40 А дијете растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија бјеше на њему.

41 И родитељи његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе.

42 И кад му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника;

43 И кад дане проведоше и они се вратише, оста дијете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати његова;

44 Него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше га тражити по родбини и по знанцима.

45 И не нашавши га вратише се у Јерусалим да га траже.

46 И послије три дана нађоше га у цркви гдје сједи међу учитељима, и слуша их, и пита их,

47 И сви који га слушаху дивљаху се његову разуму и одговорима.

48 И видјевши га зачудише се, и мати његова рече му: сине! шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те.

49 И рече им: зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је оца мојега?

50 И они не разумјеше ријечи што им рече.

51 И сиђе с њима и дође у Назарет; и бијаше им послушан. И мати његова чуваше све ријечи ове у срцу својему.

52 И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.