Matthew 19

1 И кад сврши Исус ријечи ове, отиде из Галилеје, и дође у околине Јудејске преко Јордана.

2 И за њим идоше људи многи и исцијели их ондје.

3 И приступише к њему фарисеји да га кушају, и рекоше му: може ли човјек пустити жену своју за сваку кривицу?

4 А он одговарајући рече им: нијесте ли читали да је онај који је у почетку створио човјека мужа и жену створио их?

5 И рече: зато оставиће човјек оца својега и матер, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело.

6 Тако нијесу више двоје, него једно тијело; а што је Бог саставио човјек да не раставља.

7 Рекоше му: зашто дакле Мојсије заповиједа да се да књига распусна, и да се пусти?

8 Рече им: Мојсије је вама допустио по тврђи вашега срца пуштати своје жене; а из почетка није било тако.

9 Него ја вама кажем: ако ко пусти своју жену, осим за курварство, и ожени се другом, чини прељубу; и који узме пуштеницу чини прељубу.

10 Рекоше му ученици његови: ако је тако човјеку са женом, није се добро женити.

11 А он рече им: не могу сви примити тијех ријечи до они којима је дано.

12 Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили царства ради небескога. Ко може примити нека прими.

13 Тада приведоше к њему дјецу да метне руке на њих, и да се помоли Богу; а ученици забрањиваху им.

14 А Исус рече: Оставите дјецу и не забрањујте им долазити к мени; јер је таковијех царство небеско.

15 И метнувши на њих руке отиде оданде.

16 И гле, неко приступивши рече му: учитељу благи! каково ћу добро да учиним да имам живот вјечни?

17 А он рече му: што ме зовеш благијем? нико није благ осим једнога Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповијести.

18 Рече му: које? А Исус рече: да не убијеш; не чиниш прељубе; не украдеш; не свједочиш лажно;

19 Поштуј оца и матер; и љуби ближњега свога као самог себе.

20 Рече му младић: све сам ово сачувао од младости своје; шта ми још треба?

21 Рече му Исус: ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.

22 А кад чу младић ријеч, отиде жалостан; јер бијаше врло богат.

23 А Исус рече ученицима својијем: заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у царство небеско.

24 И још вам кажем: лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.

25 А кад то чуше ученици, дивљаху се врло говорећи: ко се дакле може спасити?

26 А Исус погледавши на њих рече им: људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.

27 Тада одговори Петар и рече му: ето ми смо оставили све и за тобом идемо: шта ће дакле бити нама?

28 А Исус рече им: заиста вам кажем да ће те ви који идете за мном, у другом рођењу, кад сједе син човјечиј на пријестолу славе своје, сјешћете и ви на дванаест пријестола и судити над дванаест кољена Израиљевијех.

29 И сваки, који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, имена мојега ради, примиће сто пута онолико, и добиће живот вјечни.

30 Али ће многи први бити пошљедњи и пошљедњи први.