Matthew 20

1 Јер је царство небеско као човјек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.

2 И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.

3 И изишавши у трећи сахат, видје друге гдје стоје на чаршији беспослени,

4 И њима рече: идите и ви у мој виноград, и што буде право даћу вам.

5 И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сахат, учини тако.

6 И у једанаести сахат изишавши нађе друге гдје стоје беспослени, и рече им: што стојите овдје вас дан беспослени?

7 Рекоше му: нико нас не најми. Рече им: идите и ви у мој виноград, и што буде право примићете.

8 А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу својему: дозови посленике и подај им плату почевши од пошљедњијех до првијех.

9 И дошавши који су у једанаести сахат најмљени примише по грош.

10 А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: и примише и они по грош.

11 И примивши викаху на господара

12 Говорећи: Ови пошљедњи један сахат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горјели.

13 А он одговарајући рече једноме од њих: пријатељу! ја теби не чиним криво; нијеси ли погодио са мном по грош?

14 Узми своје па иди; а ја хоћу и овоме пошљедњему да дам као и теби.

15 Или зар ја нијесам властан у својему чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?

16 Тако ће бити пошљедњи први и први пошљедњи; јер је много званијех а мало избранијех.

17 И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:

18 Ево идем у Јерусалим, и син човјечиј биће предан главарима свештеничкијем и књижевницима; и осудиће га на смрт;

19 И предаће га незнабошцима да му се ругају и да га бију и разапну; и трећи дан устаће.

20 Тада приступи к њему мати синова Зеведејевијех са својијем синовима клањајући му се и молећи га за нешто.

21 А он јој рече: шта хоћеш? Рече му: заповједи да сједу ова моја два сина, један с десне стране теби, а један с лијеве стране теби, у царству твојему.

22 А Исус одговарајући рече: не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ћу ја пити, и крстити се крштењем којијем се ја крстим? Рекоше му: можемо.

23 И рече им: чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којијем се ја крстим; али да сједете с десне стране мени и с лијеве, не могу ја дати, него коме је уготовио отац мој.

24 И кад чуше осталијех десет ученика, расрдише се на та два брата.

25 А Исус дозвавши их рече: знајте да кнезови народни заповиједају народу, и поглавари управљају њим.

26 Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

27 И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.

28 Као што ни син човјечиј није дошао да му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.

29 И кад је излазио из Јерихона за њим иде народ многи.

30 И гле, два слијепца сјеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: помилуј нас Господе, сине Давидов!

31 А народ пријећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: помилуј нас Господе, сине Давидов!

32 И уставивши се Исус дозва их, и рече: шта хоћете да вам учиним?

33 Рекоше му: Господе, да се отворе очи наше.

34 И смилова се Исус, и дохвати се очију њиховијех, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за њим.