Matthew 21
1 И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к Маслинској гори, онда Исус посла два ученика
2 Говорећи им: идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одријешите је и доведите ми.
3 И ако вам ко рече што, кажите да они требају Господу; и одмах ће их послати.
4 А ово је све било да се збуде што је казао пророк говорећи:
5 Кажите кћери Сионовој: ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричину.
6 И ученици отидоше, и учинивши како им заповједи Исус
7 Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише га на њих.
8 А људи многи простријеше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу.
9 А народ који иђаше пред њим и за њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидову! благословен који иде у име Господње! Осана на висини!
10 И кад он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: ко је то?
11 А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета Галилејскога.
12 И уђе Исус у цркву Божију, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе онијех што мијењаху новце, и клупе онијех што продаваху голубове.
13 И рече им: у писму стоји: дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
14 И приступише к њему хроми и слијепи у цркви, и исцијели их.
15 А кад видјеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и дјецу гдје вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидову, расрдише се.
16 И рекоше му: чујеш ли што ови говоре? А Исус рече им: да! зар нијесте никад читали: из уста мале дјеце и која сисају начинио си себи хвалу?
17 И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи ондје.
18 А ујутру враћајући се у град огладње.
19 И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: да никад на теби не буде рода довијека. И одмах усахну смоква.
20 И видјевши то ученици дивише се говорећи: како одмах усахну смоква!
21 А Исус одговарајући рече им: заиста вам кажем: ако имате вјеру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако речете: дигни се и баци се у море, биће.
22 И све што узиштете у молитви вјерујући, добићете.
23 И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к њему главари свештенички и старјешине народне говорећи: каквом власти то чиниш? и ко ти даде власт ту?
24 А Исус одговарајући рече им: ја ћу вас упитати једну ријеч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним.
25 Крштење Јованово откуда би? или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: а ако речемо: с неба, рећи ће нам: зашто му дакле не вјеровасте?
26 Ако ли речемо: од људи, бојимо се народа! јер сви Јована држаху за пророка.
27 И одговарајући Исусу рекоше: не знамо. Рече и он њима: ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
28 Шта вам се чини? Човјек неки имаше два сина; и дошавши к првоме рече: сине! иди данас ради у винограду моме.
29 А он одговарајући рече: нећу; а послије се раскаја и отиде.
30 И приступивши к другоме рече тако. А он одговарајући рече: хоћу, господару; и не отиде.
31 Који је од ове двојице испунио вољу очину? Рекоше му: први. Рече им Исус: заиста вам кажем да ће цариници и курве прије вас ући у царство Божије.
32 Јер дође к вама Јован путем праведнијем, и не вјеровасте му; а цариници и курве вјероваше му; и ви пошто видјесте то, не раскајасте се да му вјерујете.
33 Другу причу чујте: бијаше човјек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде.
34 А кад се приближи вријеме родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.
35 И виноградари похватавши слуге његове једнога избише, а једнога убише, а једнога засуше камењем.
36 Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто.
37 А потом посла к њима сина својега говорећи: постидјеће се сина мојега.
38 А виноградари видјевши сина рекоше међу собом: ово је нашљедник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.
39 И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише.
40 Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима онијем?
41 Рекоше му: злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другијем виноградарима, који ће му давати родове у своје вријеме.
42 А рече им Исус: зар нијесте никад читали у писму: камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашијем очима.
43 Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божије, и даће се народу који његове родове доноси.
44 И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
45 И чувши главари свештенички и фарисеји приче његове разумјеше да за њих говори.
46 И гледаху да га ухвате, али се побојаше народа, јер га држаху за пророка.