Matthew 22
1 И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
2 Царство је небеско као човјек цар који начини свадбу сину својему.
3 И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтјеше доћи.
4 Опет посла друге слуге говорећи: кажите званицама: ево сам објед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
5 А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
6 А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
7 А кад то чу цар онај, разгњеви се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
8 Тада рече слугама својима: свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
9 Идите дакле на раскршћа и кога год нађете, дозовите на свадбу.
10 И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
11 Изашавши пак цар да види госте угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо.
12 И рече му: пријатељу! како си дошао амо без свадбенога руха? А он оћутје.
13 Тада рече цар слугама: свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
14 Јер су многи звани, али је мало избранијех.
15 Тада отидоше фарисеји и начинише вијећу како би га ухватили у ријечи.
16 И послаше к њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: учитељу! знамо да си истинит, и путу Божијему заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
17 Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
18 Разумјевши Исус лукавство њихово рече: што ме кушате, лицемјери?
19 Покажите ми новац харачки. А они донесоше му новац.
20 И рече им: чији је образ овај и натпис?
21 И рекоше Му: ћесарев. Тада рече им: подајте дакле ћесарово ћесару, и Божије Богу.
22 И чувши дивише се, и оставивши га отидоше.
23 Тај дан приступише к њему садукеји који говоре да нема васкрсенија, и упиташе га
24 Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: ако ко умре без дјеце, да узме брат његов жену његову и да подигне сјеме брату својему.
25 У нас бјеше седам браће; и први оженивши се умрије, и не имавши порода остави жену своју брату својему.
26 А тако и други, и трећи, тја до седмога.
27 А послије свију умрије и жена.
28 О васкрсенију дакле кога ће од седморице бити жена? јер је за свима била.
29 А Исус одговарајући рече им: варате се, не знајући писма ни силе Божије.
30 Јер о васкрсенију нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божији на небу.
31 А за васкрсеније мртвијех нијесте ли читали што вам је рекао Бог говорећи:
32 Ја сам Бог Аврамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвијех, него живијех.
33 И чувши народ дивљаше се науци његовој.
34 А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
35 И упита један од њих законик кушајући га и говорећи:
36 Учитељу! која је заповијест највећа у закону?
37 А Исус рече му: љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом мисли својом.
38 Ово је прва и највећа заповијест.
39 А друга је као и ова: љуби ближњега својега као самога себе.
40 О овима двјема заповијестима виси сав закон и пророци.
41 А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
42 Говорећи: шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше му: Давидов.
43 Рече им: како дакле Давид њега духом назива Господом говорећи:
44 Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима?
45 Кад дакле Давид назива њега Господом, како му је син?
46 И нико му не могаше одговорити ријечи; нити смијаше ко од тога дана да га запита више.