Psalms 106

1 Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова.

2 Ко ће исказати силу Господњу? испричати сву славу његову?

3 Благо онима који држе истину и творе право свагда!

4 Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу својему; походи ме помоћу својом,

5 Да бих видио у добру избране твоје, веселио се у весељу народа твојега, хвалио се заједно с нашљедством твојим.

6 Згријешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.

7 Оци наши у Мисиру не разумјеше чудеса твојих, не опомињаше се великих милости твојих, и викаше крај мора, крај Црвенога Мора.

8 Али им он поможе имена својега ради, да би показао силу своју.

9 Запријети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;

10 И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.

11 Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.

12 Тада вјероваше ријечима његовијем, и пјеваше му хвалу.

13 Али брзо заборавише дјела његова, и не почекаше воље његове.

14 Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи гдје се не живи.

15 Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.

16 Позавидјеше Мојсију и Арону, којега бјеше Господ осветио.

17 Расједе се земља, и прождрије Датана и затрпа чету Авиронову.

18 И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.

19 Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.

20 Мијењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.

21 Заборавише Бога, спаситеља својега, који је учинио велика дјела у Мисиру,

22 Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.

23 И шћаше их истријебити, да Мојсије избраник његов не стаде као у расјелини пред њим, и не одврати јарост његову да их не истријеби.

24 Послије не марише за земљу жељену, не вјероваше ријечи његовој.

25 Побунише се у шаторима својим, не слушаше гласа Господњега.

26 И он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,

27 Да побије племе њихово међу народима, и расије их по земљама.

28 И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.

29 И расрдише Бога дјелима својим, и удари у њих погибао.

30 И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао.

31 И то му се прими у правду, од кољена до кољена довијека.

32 И разгњевише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;

33 Јер дотужише духу његову, и погријеши устима својима.

34 Не истријебише народа, за које им је Господ рекао;

35 Него се помијешаше с незнабошцима, и научише дјела њихова.

36 Стадоше служити идолима њиховијем, и они им бише замка.

37 Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.

38 Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима Хананским, и оскврни се земља крвнијем дјелима.

39 Оскврнише себе дјелима својим, и чинише прељубу поступањем својим.

40 И плану гњев Господњи на народ његов, и омрзну му дио његов.

41 И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.

42 Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.

43 Много их је пута избављао, али га они срдише намјерама својим, и бише поништени за безакоње своје.

44 Али он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову,

45 И опомену се завјета својега с њима, и покаја се по великој милости својој;

46 И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили.

47 Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име твоје, да се хвалимо твојом славом!

48 Благословен Господ Бог Израиљев од вијека и до вијека! И сав народ нека каже: амин! Алилуја!