Psalms 107

1 Хвалите Господа, јер је добар; јер је довијека милост његова.

2 Тако нека реку које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,

3 Скупио их из земаља, од истока и запада, од сјевера и мора.

4 Луташе по пустињи гдје се не живи, пута граду насељеноме не находише;

5 Бјеху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;

6 Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.

7 И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.

8 Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

9 Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.

10 Сједјеше у тами и у сјену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;

11 Јер не слушаше ријечи Божијих, и не марише за вољу вишњега.

12 Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не бјеше ко да поможе.

13 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;

14 Изведе их из таме и сјена смртнога, и раскиде окове њихове.

15 Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

16 Јер разби врата мједена, и пријеворнице гвоздене сломи.

17 Безумници страдаше за неваљале путове своје, и за неправде своје.

18 Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртнијех.

19 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.

20 Посла ријеч своју и исцијели их, и избави их из гроба њихова.

21 Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

22 И нека принесу жртву за хвалу, и казују дјела његова у пјесмама!

23 Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,

24 Они су видјели дјела Господња, и чудеса његова у дубини.

25 Каже, и диже се силан вјетар, и устају вали на њему,

26 Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;

27 Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.

28 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.

29 Он обраћа вјетар у тишину, и вали њихови умукну.

30 Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.

31 Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

32 Нека га узвишују на сабору народном, на скупштини старјешинској славе га!

33 Он претвара ријеке у пустињу, и изворе водене у сухоту,

34 Родну земљу у слану пустару за неваљалство онијех који живе на њој.

35 Он претвара пустињу у језера, и суху земљу у изворе водене,

36 И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;

37 Сију поља, саде винограде и сабирају љетину.

38 Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умаљује.

39 Прије их бијаше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.

40 Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи гдје нема путова.

41 Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.

42 Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.

43 Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познаду милости Господње.