Тече из срца мојега ријеч добра; рекох: дјело је моје за цара; језик је мој трска хитрога писара.
2Ти си најљепши између синова људских, благодат тече из уста твојих, јер те је благословио Бог довијека.
3Припаши, јуначе, уз бедру своју мач свој, част своју и красоту своју.
4И тако окићен похитај, сједи на кола за истину и кротку правду, и десница ће твоја показати чудеса.
5Оштре су стријеле твоје; народи ће пасти под власт твоју; простријелиће срца непријатеља царевијех.
6Пријесто је твој, Боже, вјечан и непоколебљив; скиптар је царства твојега скиптар правице.
7Љубиш правду и мрзиш на безакоње; тога ради, помаза те, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје.
8Све хаљине твоје миришу смирном, алојем и касијом. Који живе у дворима од Минијске слонове кости, они те веселе.
9Царске кћери дворе те; с десне ти стране стоји царица у Офирском злату.
10Чуј, кћери, погледај и обрати к мени ухо своје, заборави народ свој и дом оца својега.
11И цару ће омиљети љепота твоја; јер је он Господ твој, и њему се поклони.
12Кћи Тирова доћи ће с даровима, најбогатији у народу тебе ће молити.
13Сва је украшена кћи царева изнутра, хаљина јој је златом искићена.
14У везеној хаљини воде је к цару; за њом воде к теби дјевојке, друге њезине.
15Воде их весело и радосно, улазе у двор царев.
16Мјесто отаца твојих биће синови твоји, поставићеш их кнезовима по свој земљи.
17Учинићу да се не заборавља име твоје од кољена на кољено; потом ће те славити народи вавијек вијека.