Logo

Webible

Psalms 31

31 / 150
1

У тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довијека, по правди својој избави ме.

2

Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, гдје бих се спасао.

3

Јер си ти камена гора моја и ограда моја, имена својега ради води ме и управљај мном.

4

Извади ме из мреже коју ми тајно замјестише; јер си ти крјепост моја.

5

У твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истини!

6

Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.

7

Радоваћу се и веселити се о милости твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,

8

Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом мјесту.

9

Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;

10

Ишчиље у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крјепост моја, и кости моје сасахнуше.

11

Од множине непријатеља својих постадох потсмијех и сусједима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици, бјеже од мене.

12

Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.

13

Јер слушам грдњу од многих, отсвуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.

14

А ја се, Господе, у тебе уздам и велим: ти си Бог мој.

15

У твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојијех, и од онијех, који ме гоне.

16

Покажи свијетло лице своје слузи својему; спаси ме милошћу својом.

17

Господе! немој ме оставити под срамотом; јер тебе призивљем. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао.

18

Нека онијеме уста лажљива, која говоре на праведника обијесно, охоло и с поругом.

19

Како је много у тебе добра, које чуваш за оне који те се боје, и које дајеш онима који се у те уздају пред синовима човјечијим!

20

Сакриваш их под кров лица својега од буна људских; склањаш их под сјен од свадљивијех језика.

21

Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!

22

Ја рекох у сметњи својој: одбачен сам од очију твојијех; али ти чу молитвени глас мој, кад те призвах.

23

Љубите Господа сви свети његови; Господ држи вјеру; и увршено враћа онима који поступају охоло.

24

Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.