Боже! немој замукнути, немој шутјети, нити почивај, Боже!

Јер ево непријатељи твоји узавреше, и који те ненавиде, подигоше главу.

По народ твој зло наумише, и договарају се на избране твоје.

Рекоше: ходите да их истријебимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.

Сложно присташе и супрот теби вјеру ухватише:

Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,

Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;

И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовијем.

Учини им онако као Мадијаму, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.

Који су истријебљени у Аендору, нагнојише собом земљу.

Уради с њима, с кнезовима њиховијем, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховијем као са Зевејем и Салманом.

Јер говоре: освојимо насеља Божија.

Боже мој! заповједи нека буду као прах, као пијесак пред вјетром.

Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,

Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.

Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име твоје, Господе!

Нека се стиде и сраме довијека, нека се смету и изгину!

И нека знаду да си ти, којему је име Господ, једини највиши над свом земљом.