Приче Соломуна сина Давидова, цара Израиљева,
2Да се познаје мудрост и настава, да се разумију ријечи разумне,
3Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6Да разумије приче и значење, ријечи мудријех људи и загонетке њихове.
7Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8Слушај, сине, наставу оца својега, и не остављај науке матере своје.
9Јер ће бити вијенац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10Сине мој, ако би те мамили грјешници, не пристај;
11Ако би рекли: ходи с нама да вребамо крв, да засједамо правоме ни за што;
12Прождријећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који слазе у јаму;
13Свакојакога блага добићемо, напунићемо куће своје плијена;
14Бацаћеш ждријеб свој с нама; један ће нам тоболац бити свјема;
15Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16Јер ногама својим трче на зло и хите да прољевају крв.
17Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18А они вребају своју крв и засједају својој души.
19Таки су путови свијех лакомијех на добитак, који узима душу својим господарима.
20Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје бесједе:
22Луди, докле ћете љубити лудост? и потсмјевачима докле ће бити мио потсмијех? и безумни докле ће мрзити на знање?
23Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам ријечи своје.
24Што звах, али не хтјесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25Него одбацисте сваки савјет мој, и карања мојега не хтјесте примити;
26Зато ћу се и ја смијати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29Јер мрзише на знање, и страха Господњега не изабраше;
30Не присташе на мој свјет, и презираше сва карања моја.
31Зато ће јести плод од путова својих, и наситиће се савјета својих.
32Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33Али ко ме слуша, боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.