И дођоше преко мора у околину Гадаринску.

И кад изиђе из лађе, одмах га срете човјек с духом нечистијем,

Који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;

Јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.

И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.

А кад видје Исуса из далека, потече и поклони му се.

И повикавши иза гласа рече: шта је теби до мене, Исусе сине Бога вишњега? Заклињем те Богом, не мучи ме.

Јер му говораше: изиђи, душе нечисти, из човјека.

И питаше га: како ти је име? И одговори му: легеон ми је име; јер нас је много.

И молише га много да их не шаље из оне околине.

А ондје по бријегу пасијаше велики крд свиња.

И молише га сви ђаволи говорећи: пошљи нас у свиње да у њих уђемо.

И допусти им Исус одмах. И изишавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крд с бријега у море; а бијаше их око двије хиљаде: и потопише се у мору.

А свињари побјегоше, и јавише у граду и по селима. И изиђоше људи да виде шта је било.

И дођоше к Исусу, и видјеше бијеснога у коме је био легеон гдје сједи обучен и паметан; и уплашише се.

А они што су видјели казаше им шта би од бијеснога и од свиња.

И почеше га молити да иде из њиховијех крајева.

И кад уђе у лађу, мољаше га онај што је био бијесан да буде с њим.

А Исус не даде му, већ му рече: иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.

И отиде и поче приповиједати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.

И кад пријеђе Исус у лађи опет на ону страну, скупи се народ многи око њега; и бјеше крај мора.

И гле, дође један од старјешина зборничкијех по имену Јаир; и видјевши га паде пред ноге његове.

И мољаше га врло говорећи: кћи је моја на смрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.

И пође с њим; и за њим иђаше народа много и туркаху га.

И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви

И велику муку поднијела од многијех љекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нијесу помогли, него још горе начинили,

Кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине његове.

Јер говораше: ако се само дотакнем хаљина његовијех оздравићу.

И одмах пресахну извор крви њезине, и осјети у тијелу да оздрави од болести.

И одмах Исус осјети у себи силу што изиђе из њега, и обазревши се на народ рече: ко се то дотаче мојијех хаљина?

И рекоше му ученици његови: видиш народ гдје те турка, па питаш: ко се дотаче мене?

И он се обзираше да види ону која то учини.

А жена уплашивши се дркташе, и знајући што јој се догоди, дође и клече пред њим, и каза му сву истину.

А он рече јој: кћери! вјера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.

Још он говораше, а дођоше од старјешине зборничкога говорећи: кћи твоја умрије; шта већ трудиш учитеља?

А Исус одмах чувши ријеч што рекоше рече старјешини: не бој се, само вјеруј.

И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева.

И дође у кућу старјешине зборничкога, и видје вреву и плач и јаук велики.

И ушавши рече им: шта сте узаврели те плачете? Дјевојка није умрла, него спава.

И потсмијеваху му се. А он истјеравши све узе оца дјевојчина и матер и који бијаху с њим, и уђе гдје лежаше дјевојка.

И узевши дјевојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: дјевојко, теби говорим, устани.

И одмах уста дјевојка и хођаше; а бјеше од дванаест година. И зачудише се чудом великијем.

И запријети им врло да нико не дозна за то, и рече: подајте јој нек једе.