Човјек самовољан тражи што је њему мило и мијеша се у свашта.
2Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
3Кад дође безбожник, дође и руг, и пријекор са срамотом.
4Ријечи су из уста човјечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разљева.
5Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
6Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивљу бој.
7Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
8Ријечи су опадачеве као избијенијех, али слазе унутра у трбух
9И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
10Тврда је кула име Господње. к њему ће утећи праведник, и биће у високом заклону.
11Богатство је богатоме јак град и као висок зид у његовој мисли.
12Пред пропаст подиже се срце човјеку, а прије славе иде смјерност.
13Ко одговара прије него чује, то му је лудост и срамота.
14Дух човјечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
15Срце разумна човјека добавља знање, и ухо мудријех тражи знање.
16Дар човјеку шири мјесто и води га пред властеље.
17Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
18Распре прекида ждријеб, и између силнијех расуђује.
19Увријеђен је брат као тврд град, и свађа је као пријеворница на двору.
20Свакому се трбух сити плодом уста његовијех, дохотком од усна својих сити се.
21Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
22Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
23Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
24Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вјернијих од брата.