Тада изиде Мојсије из поља Моавскога на гору Нава, на врх Фазге, која је према Јерихону; и показа му Господ сву земљу од Галада до Дана;

И сву земљу Нефталимову, и земљу Јефремову и Манасијину, и сву земљу Јудину до мора западнога,

И јужну страну, и равницу, долину под Јерихоном мјестом гдје има много палмових дрвета, до Сигора.

И рече му Господ: ово је земља, за коју сам се заклео Авраму, Исаку и Јакову говорећи: сјемену твојему даћу је. Показах ти да је видиш очима својима, али у њу нећеш ући.

И умрије ондје Мојсије слуга Господњи у земљи Моавској по ријечи Господњој.

А погребе га Господ у долини у земљи Моавској према Вет-Фегору; и нико не дозна за гроб његов до данашњега дана.

И бјеше Мојсију сто и двадесет година кад умрије, и не бјеху потамњеле очи његове нити га снага издала.

И плакаше синови Израиљеви за Мојсијем у пољу Моавском тридесет дана; и прођоше плачни дани жалости за Мојсијем.

А Исус син Навин бјеше пун духа мудрости, јер Мојсије бјеше метнуо на њ руке своје. И слушаше га синови Израиљеви, и творише као што заповједи Господ преко Мојсија.

Али не уста више пророк у Израиљу као Мојсије, којега Господ позна лицем к лицу,

У свијем знацима и чудесима, за која посла Господ да их учини у земљи Мисирској на Фараону и на свијем слугама његовијем и на свој земљи његовој,

И у свијем дјелима крјепке руке и у свијем страхотама великим, које учини Мојсије пред свијем Израиљем.