А Елифас Теманац одговори и рече:

Може ли Богу бити човјек користан? Сам је себи користан човјек мудар.

Је ли Свемогућему радост, ако си праведан? или му је добит, ако ходиш без мане?

Хоће ли те карати и ићи на суд с тобом зато што те се боји?

Није ли злоћа твоја велика? и неправдама твојим има ли краја?

Јер си узимао залог од браће своје ни за што, и свлачио си хаљине с голијех.

Уморнога нијеси напојио воде, и гладноме нијеси дао хљеба.

Земља је била човјека силнога, и угледни је сједио у њој.

Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.

Зато су око тебе замке, и страши те страх изненада.

И мрак је око тебе да не видиш, и поводањ покрива те.

Није ли Бог на висини небеској? погледај горе звијезде, како су високо.

Али ти кажеш: шта зна Бог? еда ли ће кроз таму судити?

Облаци га заклањају, те не види; хода по кругу небеском.

Јеси ли запазио стари пут којим су ишли неправедници,

Који се искоријенише прије времена и вода се разли по темељу њихову?

Говораху Богу: иди од нас. Шта би им учинио Свемогући?

А он им је напунио куће добра. Али намјера безбожничка далеко је од мене.

Видјеће праведници и радоваће се, и безазлени потсмијеваће им се.

Да, још није уништено добро наше, а остатак је њихов прождро огањ.

Сложи се с њим и помири се; тако ће ти бити добро.

Прими из уста његовијех закон, и сложи ријечи његове у срцу свом.

Ако се вратиш к Свемогућему, опет ћеш се назидати, ако удаљиш од шатора својих безакоње,

Тада ћеш метати по праху злато и Офирско злато по камењу из потока.

И Свемогући биће ти злато и сребро и сила твоја.

Јер ћеш се тада радовати о Господу, и подигнућеш к Богу лице своје.

Молићеш му се, и услишиће те, и завјете своје извршићеш.

Што год наумиш, излазиће ти; и на путовима твојим свијетлиће видјело.

Кад други буду понижени, рећи ћеш: да се подигну; и Бог ће избавити онога ко је оборенијех очију.

Избавиће и онога који није без кривице; избавиће га чистотом руку твојих.