У то вријеме не бјеше цара у Израиљу, и у то вријеме племе Даново тражаше себи нашљедство гдје би наставало, јер му дотада не бјеше допало нашљедство међу племенима Израиљевијем.

Зато послаше синови Данови из породице своје пет људи између себе, храбре људе од Сараје и Естаола, да уходе земљу и добро размотре, и рекоше им: идите, размотрите земљу. И они отидоше у гору Јефремову у кућу Мишину и заноћише ондје.

И кад бијаху код куће Мишине, познаше глас онога младића Левита, и свративши се онамо рекоше му: ко те доведе овамо? и шта радиш ту? и шта ћеш ту?

А он им рече: тако и тако учини ми Миха, и најми ме да му будем свештеник.

А они му рекоше: упитај Бога да знамо хоће ли нам бити срећан пут на који пођосмо.

А свештеник им рече: идите с миром; по вољи је Господу пут којим идете.

И тако пошавши онијех пет људи дођоше у Лаис, и видјеше тамошњи народ гдје живи без страха по обичају Сидонском, мирно и без страха, и да нема никога у земљи ко би им чимгод досађивао или отимао власт, и да су далеко од Сидоњана нити имају шта с ким.

Па кад се вратише к браћи својој у Сарају и Естаол, рекоше им браћа: што је?

А они рекоше: устајте да идемо на њих; јер видесмо земљу, и врло је добра. И ви не марите? немојте се лијенити, него похитајте да узмете земљу.

Кад дођете, доћи ћете к народу безбрижном и у земљу пространу; јер је предаде Бог у наше руке; то је мјесто гдје нема недостатака ни у чем што има на земљи.

Тада пођоше оданде из Сараје и Естаола шест стотина људи од породице Данове наоружанијех.

И отишавши стадоше у око код Киријат-Јарима у Јуди; зато се прозва оно мјесто Махане-Дан до данас, и јест иза Киријат-Јарима.

А оданде пошавши у гору Јефремову дођоше у кућу Мишину.

Тада проговорише петорица што бијаху ишли да уходе земљу Лаиску, и рекоше браћи својој: знате ли да у овијем кућама има оплећак и ликова, и лик резан и лик ливен? Сада дакле гледајте што ћете радити.

А они свративши се онамо уђоше у кућу гдје бјеше младић Левит, у кућу Мишину, и упиташе га за здравље.

А шест стотина људи наоружанијех од синова Дановијех стадоше пред вратима.

А пет људи што бјеху ишли да уходе земљу отишавши уђоше и узеше лик резан и оплећак и ликове и лик ливен; а свештеник стајаше на вратима са шест стотина људи наоружанијех.

И они што уђоше у кућу Мишину кад узеше лик резани, оплећак, ликове и лик ливени, свештеник им рече: шта радите?

А они му рекоше: мучи, метни руку на уста, па хајде с нама, и буди нам отац и свештеник. Што ти је боље, бити свештеник кући једнога човјека или бити свештеник племену и породици у Израиљу?

И свештеник се обрадова у срцу, и узе оплећак и ликове и лик резани, и уђе међу народ.

И окренувши се пођоше пустивши дјецу и стоку и закладе напријед.

А кад бијаху далеко од куће Мишине, онда људи који живљаху у кућама близу куће Мишине скупише се и пођоше у потјеру за синовима Дановијем.

И викаше за синовима Дановијем, а они обазревши се рекоше Миши: што ти је, те си скупио толике људе?

А он рече: узели сте моје богове које сам начинио, и свештеника, па отидосте. Шта још имам? па још кажете: што ти је?

А синови Данови рекоше му: немој да ти се чује глас за нама, да не би ударили на вас људи гњевни, те ћеш изгубити душу своју и душу дома својега.

И синови Данови отидоше својим путем, а Миха, видећи да су јачи од њега врати се и отиде кући својој.

И они узевши што бјеше начинио Миха, и свештеника, којега имаше, дођоше у Лаис к народу мирном и безбрижном; па их исјекоше оштријем мачем, а град упалише огњем.

И не бјеше никога да их избави; јер бијаху далеко од Сидона и не имаху ништа ни с ким; а град бијаше у долини која је код Вет-Реова. Послије сазидаше град и населише се у њему.

И назваше град Дан по имену Дана оца својега, који се роди Израиљу; а прије се град зваше Лаис.

И синови Данови намјестише себи онај лик резани; а Јонатан син Гирсона Манасијина и синови његови бијаху свештеници племену Данову докле се год не исели из земље.

И намјештен им стајаше онај лик резани, који начини Миха, за све вријеме докле дом Божји бијаше у Силому.