Од Павла, слуге Исуса Христа, позванога апостола изабранога за јеванђеље Божије,

Које Бог напријед обећа преко пророка својијех у светијем писмима

О сину својему, који је по тијелу рођен од сјемена Давидова,

А посвједочен силно за сина Божијега Духом светиње по васкрсенију из мртвијех, Исусу Христу Господу нашему,

Преко којега примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вјери имена његова;

Међу којима сте и ви позвани Исусу Христу,

Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа.

Прво дакле захваљујем Богу својему кроз Исуса Христа за све вас што се вјера ваша гласи по свему свијету.

Јер ми је свједок Бог, којему служим духом својијем у јеванђељу сина његова, да вас се опомињем без престанка,

Молећи се свагда Богу у молитвама својијем да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама;

Јер желим видјети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење,

То јест, да се с вама утјешим вјером општом, и вашом и мојом.

Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтио да вам дођем, па бих задржан дослије, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталијем незнабошцима.

Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима.

Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповједати јеванђеље.

Јер се не стидим јеванђеља Христова; јер је сила Божија на спасење свакоме који вјерује, а најприје Јеврејину и Грку.

Јер се у њему јавља правда Божија из вјере у вјеру, као што је написано: праведник ће од вјере жив бити.

Јер се открива гњев Божиј с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.

Јер што се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;

Јер што се на њему не може видјети, од постања свијета могло се познати и видјети на створењима, и његова вјечна сила и божанство, да немају изговора.

Јер кад познаше Бога, не прославише га као Бога нити му захвалише, него залудјеше у својијем мислима, и потамње неразумно срце њихово.

Кад се грађаху мудри, полудјеше,

И претворише славу вјечнога Бога у обличје смртнога човјека и птица и четвороножнијех животиња и гадова.

Зато их предаде Бог у жељама њиховијех срца у нечистоту, да се погане тјелеса њихова међу њима самима;

Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него творца, који је благословен вавијек. Амин.

Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.

Тако и људи оставивши путно употребљавање женскога рода, распалише се жељом својом један на другога, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за пријевару њихову примаху на себи.

И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине што не ваља,

Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;

Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,

Неразумни, невјере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.

А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.