Браћо! жеља је мојега срца и молитва к Богу за спасеније Израиља.

Јер им свједочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.

Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој.

Јер је Христос свршетак закона: који га год вјерује оправдан је.

Јер Мојсије пише за правду која је од закона: који човјек тако чини живљеће у том.

А правда која је од вјере овако говори: да не речеш у срцу својему: ко ће изићи на небо? то јест да сведе Христа;

Или: ко ће сићи у бездан? то јест да изведе Христа из мртвијех.

Али шта говори писмо? Близу ти је ријеч у устима твојима и у срцу твојему, то јест ријеч вјере коју проповједамо.

Јер ако признајеш устима својима да је Исус Господ, и вјерујеш у срцу својему да га Бог подиже из мртвијех, бићеш спасен.

Јер се срцем вјерује за правду а устима се признаје за спасеније.

Јер писмо говори: који га год вјерује неће се постидјети.

Јер нема разлике међу Јеврејином и Грком: јер је он Бог свију, и богат за све који га призивљу.

Јер који год призове име Господње спашће се.

Како ће дакле призвати кога не вјероваше? А како ће вјеровати кога не чуше? А како ће чути без проповједника?

А како ће проповиједати ако не буду послани? Као што стоји написано: како су красне ноге онијех који доносе глас за мир, који доносе глас за добро!

Али сви не послушаше јеванђеља: јер Исаија говори: Господе! ко вјерова нашему проповиједању?

Тако дакле вјера бива од проповиједања, а проповиједање ријечју Божијом.

Него велим: зар не чуше? Још отиде по свој земљи глас њихов, и по крајевима васионога свијета ријечи њихове.

Него велим: зар не разумје Израиљ? Први Мојсије говори: ја ћу раздражити, не својијем народом, неразумнијем народом расрдићу вас.

А Исаија говори слободно: нађоше ме који ме не траже; и јавих се онима који за ме не питају.

А к Израиљу говори: вас дан пружах руке своје к народу који не да да му се каже и одговара насупрот.