Радујте се Богу, који нам даје крјепост; покликујте Богу Јаковљеву.

Подигните пјесме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.

Трубите о мијени у трубу, о уштапу ради празника нашега.

Јер је таки закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљева.

За свједочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу Мисирску. Језик, којега не знах, чух!

"Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.

У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.

Слушај, народе мој, и засвједочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:

Да не буде у тебе туђега Бога, и Богу страноме немој се клањати.

Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље Мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.

Али не послуша народ мој гласа мојега, Израиљ не мари за ме.

И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.

О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путовима мојим!

Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;

Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довијека;

Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их."