Logo

Webible

Psalms 119

119 / 150
1

Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем.

2

Благо онима који чувају откривења његова, свијем срцем траже га;

3

Који не чине безакоња, ходе путовима његовијем!

4

Ти си дао заповијести своје, да се чувају добро.

5

Кад би путови моји били управљени да чувам наредбе твоје!

6

Онда се не бих постидио, пазећи на заповијести твоје;

7

Хвалио бих те с правијем срцем, учећи се праведнијем законима твојим.

8

Чуваћу наредбе твоје, немој ме оставити сасвијем.

9

Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по твојим ријечима.

10

Свијем срцем својим тражим тебе, не дај ми да зађем од заповијести твојих.

11

У срце своје затворио сам ријеч твоју, да ти не гријешим.

12

Благословен си, Господе! научи ме наредбама својим.

13

Устима својим јављам све судове уста твојих.

14

На путу откривења твојих радујем се као за велико богатство.

15

О заповијестима твојим размишљам, и пазим на путове твоје.

16

Наредбама твојим тјешим се, не заборављам ријечи твоје.

17

Учини милост слузи својему, да бих живио и чувао ријеч твоју.

18

Отвори очи моје, да бих видио чудеса закона твојега;

19

Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповијести својих.

20

Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове твоје.

21

Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповијести твојих.

22

Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења твоја.

23

Сједе кнезови и договарају се на мене; а слуга твој размишља о наредбама твојим.

24

Откривења су твоја утјеха моја, савјетници моји.

25

Душа моја лежи у праху; оживи ме по ријечи својој.

26

Казујем путове своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим.

27

Уразуми ме о путу заповијести својих, и размишљаћу о чудесима твојим.

28

Сузе пролива душа моја од туге, откријепи ме по ријечи својој.

29

Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми.

30

Пут истини избрах, законе твоје тражим.

31

Прионух за откривења твоја, Господе; немој ме осрамотити.

32

Путем заповијести твојих трчим, јер си раширио срце моје.

33

Покажи ми, Господе, пут наредаба својих, да га се држим до краја.

34

Уразуми ме, и држаћу се закона твојега, и чувати га свијем срцем.

35

Постави ме на стазу заповијести својих, јер ми је она омиљела.

36

Превиј срце моје к откривењима својим, а не к лакомству.

37

Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.

38

Испуни слузи својему ријеч своју да те се боји.

39

Уклони руг мој, којега се плашим; јер су судови твоји благи.

40

Миле су ми заповијести твоје, правдом својом оживи ме.

41

Нека дође на ме милост твоја, Господе, помоћ твоја по ријечи твојој.

42

И ја ћу одговорити ономе који ме ружи; јер се уздам у ријеч твоју.

43

Немој узети нигда од уста мојих ријечи истине, јер чекам судове твоје.

44

И чуваћу закон твој свагда, довијека и без престанка.

45

Ходићу слободно, јер тражим заповијести твоје.

46

Говорићу о откривењима твојим пред царевима, и нећу се стидјети.

47

Тјешићу се заповијестима твојим, које љубим.

48

Руке своје пружам к заповијестима твојим, које љубим, и размишљам о наредбама твојим.

49

Опомени се ријечи своје к слузи својему, на коју си ми заповједио да се ослањам.

50

У невољи мојој тјеши ме што ме ријеч твоја оживљава.

51

Охоли ми се ругају веома; али ја не отступам од закона твојега.

52

Памтим судове твоје од искона, Господе, и тјешим се.

53

Гњев ме обузима на безбожнике, који остављају закон твој.

54

Наредбе су твоје пјесма моја у путничком стану мојем.

55

Ноћу помињем име твоје, Господе, и чувам закон твој.

56

То је моје, да чувам заповијести твоје.

57

Дио мој ти си, Господе; наумио сам чувати ријечи твоје.

58

Молим ти се из свега срца, смилуј се на ме по ријечи својој.

59

Разматрам путове своје, и обраћам ноге своје к откривењима твојим.

60

Хитим, и не затежем се чувати заповијести твоје.

61

Мреже безбожничке опколише ме, али закона твојега не заборављам.

62

У по ноћи устајем да те славим за праведне судове твоје.

63

У заједници сам са свима који се тебе боје и који чувају заповијести твоје.

64

Доброте је твоје, Господе, пуна сва земља; наредбама својим научи ме.

65

Учинио си добро слузи својему, Господе, по ријечи својој.

66

Доброј мисли и знању научи ме, јер заповијестима твојим вјерујем.

67

Прије страдања својега лутах, а сад чувам ријеч твоју.

68

Ти си добар, и добро чиниш; научи ме наредбама својим.

69

Охоли плету на мене лаж, али се ја свијем срцем држим заповијести твојих.

70

Задригло је срце њихово као сало, а ја се тјешим законом твојим.

71

Добро ми је што страдам, да се научим наредбама твојим.

72

Милији ми је закон уста твојих него тисуће злата и сребра.

73

Руке твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме, и научићу се заповијестима твојим.

74

Који се тебе боје, видјеће ме, и радоваће се што се уздам у твоју ријеч.

75

Знам да су судови твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш.

76

Нека буде доброта твоја утјеха моја, као што си рекао слузи својему.

77

Нека дође к мени милосрђе твоје, и оживим; јер је закон твој утјеха моја.

78

Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповијестима твојим.

79

Нек се обрате к мени који се тебе боје, и који знаду откривења твоја.

80

Срце моје нека буде савршено у наредбама твојим, да се не постидим.

81

Чезне душа моја за спасењем твојим, ријеч твоју чекам.

82

Чезну очи моје за ријечју твојом; говорим: кад ћеш ме утјешити?

83

Постадох као мијех у диму, али твојих наредаба не заборавих.

84

Колико ће бити дана слуге твојега? Кад ћеш судити онима који ме гоне?

85

Охоли ископаше ми јаму насупрот закону твојему.

86

Све су заповијести твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми.

87

Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповијести твојих.

88

По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста твојих.

89

Довијека је, Господе, ријеч твоја утврђена на небесима,

90

Од кољена до кољена истина твоја; ти си поставио земљу, и стоји.

91

По твојој наредби све стоји сад; јер све служи теби.

92

Да није закон твој био утјеха моја, погинуо бих у невољи својој.

93

Заповијести твојих нећу заборавити довијека, јер ме њима оживљаваш.

94

Ја сам твој, помози ми, јер тражим заповијести твоје.

95

Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о твојим откривењима.

96

Свему савршеноме видјех крај; али је заповијест твоја веома широка.

97

Како љубим закон твој! Вас дан мислим о њему.

98

Заповијест твоја чини ме мудријега од непријатеља мојих; јер је са мном увијек.

99

Разумнији постах од свијех учитеља својих; јер размишљам о твојим откривењима.

100

Мудрији сам од стараца; јер заповијести твоје чувам.

101

Од свакога злога пута заустављам ноге своје, да бих чувао ријеч твоју.

102

Од наредаба твојих не отступам; јер си ме ти научио.

103

Како су слатке језику мојему ријечи твоје, слађе од меда устима мојима!

104

Од заповијести твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни.

105

Ријеч је твоја жижак нози мојој, и видјело стази мојој.

106

Заклех се да ћу чувати наредбе правде твоје, и извршићу.

107

Поништен сам веома, Господе, оживи ме по ријечи својој.

108

Нека ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме.

109

Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закона твојега не заборављам.

110

Безбожници су ми метнули замку; али од заповијести твојих не застраних.

111

Присвојих откривења твоја зававијек; јер су радост срцу мојему.

112

Приволио сам срце своје да твори наредбе твоје навијек, до краја.

113

Који преступају закон, ја на њих мрзим, а закон твој љубим.

114

Ти си заклон мој и штит мој; ријеч твоју чекам.

115

Идите од мене, безаконици! И чуваћу заповијести Бога својега.

116

Укријепи ме по ријечи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.

117

Утврди ме, и спашћу се, и размишљаћу о наредбама твојим без престанка.

118

Обараш све који отступају од наредаба твојих; јер су помисли њихове лаж.

119

Као гар бацаш све безбожнике на земљи; тога ради омиљеше ми откривења твоја.

120

Дркће од страха твојега тијело моје, и судова твојих бојим се.

121

Чиним суд и правду, не дај ме онима који ме гоне.

122

Одбрани слугу својега на добро његово, да ми не чине силе охоли.

123

Очи моје чезну за спасењем твојим и за ријечју правде твоје.

124

Учини слузи својему по милости својој, и наредбама својим научи ме.

125

Ја сам слуга твој; уразуми ме, и познаћу откривења твоја.

126

Вријеме је да Господ ради; оборише закон твој.

127

Тога ради љубим заповијести твоје већма него злато и драго камење.

128

Тога ради заповијести твоје држим да су вјерне, на сваки пут лажни мрзим.

129

Дивна су откривења твоја; зато их чува душа моја.

130

Ријечи твоје кад се јаве, просвјетљују и уразумљују просте.

131

Отворам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповијести твојих.

132

Погледај на ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име твоје.

133

Тврди стопе моје у ријечи својој, и не дај никакоме безакоњу да облада мном.

134

Избави ме од насиља људскога, и чуваћу заповијести твоје.

135

Свјетлошћу лица својега обасјај слугу својега, и научи ме наредбама својим.

136

Очи моје лију потоке, зато што не чувају закона твојега.

137

Праведан си, Господе, и прави су судови твоји.

138

Јавио си правду у откривењима својим, и истину цијелу.

139

Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише ријечи твоје.

140

Ријеч је твоја веома чиста, и слуга је твој веома љуби.

141

Ја сам мален и поништен, али заповијести твојих не заборављам.

142

Правда је твоја правда вјечна, и закон твој истина.

143

Туга и невоља нађе ме, заповијести су твоје утјеха моја.

144

Вјечна је правда у откривењима твојим; уразуми ме, и бићу жив.

145

Вичем из свега срца: услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе твоје.

146

Призивам те, помози ми; држаћу се откривења твојих.

147

Претјечем свануће, и вичем; ријеч твоју чекам.

148

Претјечу очи моје јутрењу стражу, да бих размишљао о ријечи твојој.

149

Чуј глас мој по милости својој, Господе; по суду својему оживи ме.

150

Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона твојега.

151

Ти си близу, Господе, и све су заповијести твоје истина.

152

Одавна знам за откривења твоја, да си их поставио зававијек.

153

Погледај невољу моју, и избави ме, јер не заборављам закона твојега.

154

Прими се ствари моје, и одбрани ме; по ријечи својој оживи ме.

155

Далеко је од безбожника спасење, јер се не држе наредаба твојих.

156

Милосрђе је твоје, Господе, велико; по правоме суду свом оживи ме.

157

Много је противника мојих и непријатеља мојих; али ја не отступам од откривења твојих.

158

Видим одметнике, и мрско ми је; јер не чувају ријечи твоје.

159

Гледај, како љубим заповијести твоје, Господе, по милости својој оживи ме.

160

Основа је ријечи твоје истина, и вјечан је сваки суд правде твоје.

161

Кнезови ме гоне ни за што, али се срце моје боји ријечи твоје.

162

Радујем се ријечи твојој као онај који задобије велик плијен.

163

Мрзим на лаж и гадим се на њу, љубим закон твој.

164

Седам пута на дан хвалим те за судове правде твоје.

165

Велик мир имају они који љубе закон твој, и у њих нема спотицања.

166

Чекам спасење твоје, Господе, и заповијести твоје извршујем.

167

Душа моја чува откривења твоја, и ја их љубим веома.

168

Чувам заповијести твоје и откривења; јер су сви путови моји пред тобом.

169

Нека изађе тужњава моја преда те, Господе! По ријечи својој уразуми ме.

170

Нека дође мољење моје преда те! По ријечи својој избави ме.

171

Уста ће моја пјевати хвалу, кад ме научиш наредбама својим.

172

Језик ће мој казивати ријеч твоју, јер су све заповијести твоје праведне.

173

Нека ми буде рука твоја у помоћи; јер ми омиљеше заповијести твоје;

174

Жедан сам спасења твојега, Господе, и закон је твој утјеха моја.

175

Нека живи душа моја и тебе хвали, и судови твоји нека ми помогу.

176

Зађох као овца изгубљена: тражи слугу својега; јер заповијести твојих не заборавих.