И рече Господ Мојсију говорећи:

Гле, позвах по имену Веселеила сина Урије сина Орова од племена Јудина.

И напуних га духа светога, мудрости и разума и знања и сваке вјештине,

Да вјешто измишља како се што може начинити од злата и од сребра и од мједи,

Да умије резати камење и укивати, да умије тесати дрво, и сваки посао радити.

И ево удружих с њим Елијава сина Ахисамахова од племена Данова, и свакому вјештом човјеку у срце дадох вјештину да израде све што сам ти заповиједио.

Шатор од састанка, и ковчег за свједочанство и заклопац на њ, и све справе у шатору,

И сто и справе његове, и свијетњак чисти са свијем справама његовијем, и олтар кадиони,

И олтар за жртву паљеницу са свијем справама његовијем, и умиваоницу и подножје њезино,

И хаљине службене и свете хаљине Арону свештенику и хаљине синовима његовијем, да врше службу свештеничку,

И уље помазања, и кад мирисни за светињу. Све нека начине онако како сам ти заповједио.

И рече Господ Мојсију говорећи:

А ти кажи синовима Израиљевијем и реци: али суботе мој чувајте, јер је знак између мене и вас од кољена до кољена, да знате да сам ја Господ који вас посвећујем.

Чувајте дакле суботу, јер вам је света; ко би је оскврнио, да се погуби; јер ко би год радио какав посао у њу, истријебиће се она душа из народа својега.

Шест дана нека се ради; а седми је дан субота, одмор, свет Господу; ко би год радио посао у дан суботни, да се погуби.

Зато ће чувати синови Израиљеви суботу празнујући суботу од кољена до кољена завјетом вјечним.

То је знак између мене и синова Израиљевих довијека; јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, а у седми дан почину и одмори се.

И изговоривши ово Мојсију на гори Синајској, даде му двије плоче свједочанства, плоче камене писане прстом Божијим.