Трубу на уста, и реци: као орао иде на дом Господњи; јер преступише завјет мој и отпадише се од закона мојега.

Израиљ ће викати к мени: Боже мој; познајемо те.

Израиљ је оставио добро; непријатељ ће га гонити.

Постављају цареве, али не од мене; подижу кнезове, за које ја не знам; од сребра својега и од злата својега граде себи ликове, да се истријебе.

Оставило те је теле твоје, Самаријо; јарост се моја распалила на њих; докле се неће моћи очистити?

Јер је и оно од Израиља; начинио га је умјетник, и није Бог; теле ће Самаријско отићи у комаде.

Јер сију вјетар, па ће жети олују; стабљике неће имати, клица неће дати брашна; да би и дала, прождријеће га туђинци.

Прождријеће се Израиљ, биће међу народима као суд на ком нема милине.

Јер отидоше к Асирцу, дивљему магарцу, који је сам за се; Јефрем наима љубавнике.

А што наимаше међу народима, ја ћу их сабрати; а већ и окусише мало ради бремена цара над кнезовима.

Што умножи Јефрем олтаре да гријеши, биће му олтари на гријех.

Написах му велике ствари у закону свом; али му се чине као нешто туђе.

За жртве, које ми приносе, приносе месо, и једу га; Господ их не прима; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће гријехе њихове; они ће се вратити у Мисир.

Израиљ заборави творца својега, и сагради дворове, и Јуда умножи тврде градове; али ћу пустити огањ у градове овому, и спалиће дворове оному.