А пред празник пасхе знајући Исус да му дође час да пријеђе из овога свијета к оцу, како је љубио своје који бијаху на свијету, до краја их љуби.

И по вечери кад већ ђаво бјеше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотскоме да га изда,

Знајући Исус да му све отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде,

Устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже;

Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којијем бјеше запрегнут.

Онда дође к Симону Петру, и он му рече: Господе! зар ти моје ноге да опереш?

Исус одговори и рече му: што ја чиним ти сад не знаш, али ћеш послије дознати.

Рече му Петар: никад ти нећеш опрати мојијех ногу. Исус му одговори: ако те не оперем немаш дијела са мном.

Рече му Симон Петар: Господе! не само ноге моје, него и руке и главу.

Исус му рече: опраноме не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.

Јер знадијаше издајника својега, зато рече: нијесте сви чисти.

А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и сједавши опет за трпезу рече им: знате ли што ја учиних вама?

Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам.

Кад дакле ја опрах вама ноге Господ и учитељ, и ви сте дужни један другоме прати ноге.

Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.

Заиста, заиста вам кажем: није слуга већи од господара својега, нити је посланик већи од онога који га је послао.

Кад ово знате, благо вама ако га извршујете.

Не говорим за све вас, јер ја знам које избрах; него да се збуде писмо: који са мном хљеб једе подиже пету своју на ме.

Сад вам кажем прије него се збуде, да, кад се збуде, вјерујете да сам ја.

Заиста, заиста вам кажем: који прима онога кога пошљем мене прима; а ко прима мене, прима онога који ме посла.

Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посвједочи и рече: заиста, заиста вам кажем: један између вас издаће ме.

Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори.

А један од ученика његовијех, којега Исус љубљаше, сјеђаше за трпезом на крилу Исусову.

Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори.

А он рече на прси Исусове и рече му: Господе! ко је то?

Исус одговори: онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симонову Искариотскоме.

И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: шта чиниш чини брже.

А ово не разумје нико од онијех што сјеђаху за трпезом зашто му рече.

А неки мишљаху, будући да у Јуде бјеше кеса, да му Исус рече: купи што треба за празник; или да да што сиромашнима.

А он узевши залогај одмах изиђе; а бјеше ноћ.

Кад он изиђе, онда Исус рече: сад се прослави син човјечији и Бог се прослави у њему.

Ако се Бог прослави у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити.

Дјечице! још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад.

Нову вам заповијест дајем да љубите један другога, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.

По том ће сви познати да сте моји ученици ако узимате љубав међу собом.

Рече му Симон Петар: Господе! куда идеш? Исус му одговори: куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш послије поћи за мном.

Петар му рече: Господе! зашто сад не могу ићи за тобом? душу ћу своју положити за те.

Одговори му Исус: душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће пијетао запјевати док ме се трипут не одречеш.