А чуше и апостоли и браћа који бијаху у Јудеји да и незнабошци примише ријеч Божију.

И кад изиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим који бијаху из обрезања,

Говорећи: ушао си к људима који нијесу обрезани, и јео си с њима.

А Петар почевши казиваше им редом говорећи:

Ја бијах у граду Јопи на молитви, и дошавши изван себе видјех утвару, гдје силази суд некакав као велико платно на четири рогља и спушта се с неба, и дође до преда ме.

Погледавши у њ опазих и видјех четвороножна земаљска, и звјериње и бубине и птице небеске.

А чух глас који ми говори: устани, Петре! покољи и поједи.

А ја рекох: нипошто Господе! јер ништа погано и нечисто никад не уђе у уста моја.

А глас ми одговори другом с неба говорећи: што је Бог очистио ти не погани.

А ово би трипут; и узе се опет све на небо.

И гле, одмах три човјека сташе пред кућом у којој бијах, послани из Ћесарије к мени.

А Дух ми рече да идем с њима не премишљајучи ништа. А дођоше са мном и ово шест браће, и уђосмо у кућу човјекову.

И каза нам како видје анђела у кући својој који је стао и казао му: пошљи људе у Јопу и дозови Симона прозванога Петра,

Који ће ти казати ријечи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.

А кад ја почех говорити, сиђе Дух свети на њих, као и на нас у почетку.

Онда се опоменух ријечи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом светијем.

Кад им дакле Бог даде једнак дар као и нама који вјерујемо Господа својега Исуса Христа; ја ко бијах да би могао забранити Богу?

А кад чуше ово, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот.

А они што се расијаше од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра и Антиохије, никому не говорећи ријечи до самијем Јеврејима.

А неки од њих бијаху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима проповиједајући јеванђеље о Господу Исусу.

И бјеше рука Божија с њима; и много их вјероваше и обратише се ка Господу.

А дође ријеч о њима до ушију цркве која бјеше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде тја до Антиохије;

Који дошавши и видјевши благодат Божију, обрадова се, и мољаше све да тврдијем срцем остану у Господу;

Јер бјеше човјек благ и пун Духа светога и вјере. И обрати се многи народ ка Господу.

Варнава пак изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију.

И они се цијелу годину састајаше ондје с црквом, и учише многи народ; и најприје у Антиохији назваше ученике хришћанима.

А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.

И уставши један од њих, по имену Агав, објави глад велики који шћаше бити по васионом свијету; који и би за Клаудија ћесара.

А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји.

Које и учинише пославши старјешинама преко руке Варнавине и Савлове.