Proverbs 15

1 Одговор благ утишава гњев, а ријеч пријека подиже срдњу.

2 Језик мудријех људи украшава знање, а уста безумнијех просипају безумље.

3 Очи су Господње на сваком мјесту гледајући зле и добре.

4 Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од вјетра.

5 Луд се руга наставом оца својега; а ко прима укор бива паметан.

6 У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожникову расап.

7 Усне мудријех људи сију знање, а срце безумничко не чини тако.

8 Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведнијех угодна му је.

9 Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.

10 Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умријеће.

11 Пакао је и погибао пред Господом, акамоли срца синова човјечијих.

12 Потсмјевач не љуби онога ко га кори, нити иде к мудрима.

13 Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.

14 Срце разумно тражи знање, а уста безумнијех људи наслађују се безумљем.

15 Сви су дани невољникови зли; а ко је весела срца, на гозби је једнако.

16 Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.

17 Боље је јело од зеља гдје је љубав него од вола угојена гдје је мржња.

18 Човјек гњевљив замеће распру; а ко је спор на гњев, утишава свађу.

19 Пут је лијенога као ограда од трња, а стаза је праведнијех насута.

20 Мудар је син радост оцу, а човјек безуман презире матер своју.

21 Безумље је радост безумнику, а разуман човјек ходи право.

22 Намјере се расипају кад нема савјета, а тврдо стоје гдје је много савјетника.

23 Радује се човјек одговором уста својих, и ријеч у вријеме како је добра!

24 Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла оздо.

25 Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.

26 Мрске су Господу мисли зле, а бесједе чистијех миле су.

27 Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.

28 Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.

29 Далеко је Господ од безбожнијех, а молитву праведнијех чује.

30 Вид очињи весели срце, добар глас гоји кости.

31 Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.

32 Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.

33 Страх је Господњи настава к мудрости, и прије славе иде смјерност.