Боже, Боже мој! зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мојега, од ријечи вике моје?
2Боже мој! вичем дању, а ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4У тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и ти си их избављао.
5Тебе призиваше, и спасаваше се; у тебе се уздаше, и не остајаше у срамоти.
6А ја сам црв, а не човјек; потсмијех људима и руг народу.
7Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8И говоре: ослонио се на Господа, нека му поможе, нека га избави, ако га милује.
9Та, ти си ме извадио из утробе; ти си ме умирио на сиси матере моје.
10За тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје ти си Бог мој.
11Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12Оптече ме мноштво телаца; јаки волови Васански опколише ме;
13Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15Сасуши се као цријеп крјепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17Могао бих избројити све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18Дијеле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају ждријеб.
19Али ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21Сачувај ме од уста лавовијех, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22Казујем име твоје браћи; усред скупштине хвалићу те.
23Који се бојите Господа, хвалите га. Све сјеме Јаковљево! поштуј га. Бој га се, све сјеме Израиљево!
24Јер се не оглуши молитве ништега нити је одби; не одврати од њега лица својега, него га услиши кад га зазва.
25Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завјете своје свршићу пред онима који се њега боје.
26Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који га траже; живо да буде срце ваше довијека.
27Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред њим сва племена незнабожачка.
28Јер је Господње царство; он влада народима.
29Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред њим ће пасти сви који слазе у прах, који не могу сачувати душе своје у животу.
30Сјеме ће њихово служити њему. Казиваће се за Господа роду потоњему.
31Доћи ће, и казиваће правду његову људима његовијем, који ће се родити; јер је он учинио ово.