Logo

WeBible

rs
Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski
Select Version
Widget
Genesis 30
30 / 50
1
А Рахиља видевши где не рађа деце Јакову, позавиде сестри својој; и рече Јакову: Дај ми деце, или ћу умрети.
2
А Јаков се расрди на Рахиљу, и рече: Зар сам ја а не Бог који ти не да порода?
3
А она рече: Ето робиње моје Вале, лези с њом, нека роди на мојим коленима, па ћу и ја имати деце од ње.
4
И даде му Валу робињу своју за жену, и Јаков леже с њом.
5
И затрудне Вала, и роди Јакову сина.
6
А Рахиља рече: Господ ми је судио и чуо глас мој, те ми даде сина. Зато му надеде име Дан.
7
И Вала робиња Рахиљина затрудне опет, и роди другог сина Јакову;
8
А Рахиља рече: Борах се жестоко са сестром својом, али одолех. И надеде му име Нефталим.
9
А Лија видевши где преста рађати узе Зелфу робињу своју и даде је Јакову за жену.
10
И роди Зелфа робиња Лијина Јакову сина;
11
И Лија рече: Дође чета. И надеде му име Гад.
12
Опет роди Зелфа робиња Лијина другог сина Јакову;
13
И рече Лија: Благо мени, јер ће ме блаженом звати жене. Зато му надеде име Асир.
14
А Рувим изиђе у време жетве пшеничне и нађе мандрагору у пољу, и донесе је Лији матери својој. А Рахиља рече Лији: Дај ми мандрагору сина свог.
15
А она јој рече: Мало ли ти је што си ми узела мужа? Хоћеш да ми узмеш и мандрагору сина мог? А Рахиља јој рече: Нека ноћас спава с тобом за мандрагору сина твог.
16
И увече кад се Јаков враћаше из поља, изиђе му Лија на сусрет и рече: Спаваћеш код мене, јер те купих за мандрагору сина свог. И спава код ње ону ноћ.
17
А Бог услиши Лију, те она затрудне, и роди Јакову петог сина.
18
И рече Лија: Господ ми даде плату моју што дадох робињу своју мужу свом. И надеде му име Исахар.
19
И затрудне Лија опет, и роди Јакову шестог сина;
20
И рече Лија: Дарива ме Господ даром добрим; да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, јер му родих шест синова. Зато му надеде име Завулон.
21
Најпосле роди кћер, и надеде јој има Дина.
22
Али се Господ опомену Рахиље; и услишивши је отвори јој материцу.
23
И затрудне, и роди сина, и рече: Узе Бог срамоту моју.
24
И надеде му име Јосиф, говорећи: Нека ми дода Господ још једног сина.
25
А кад Рахиља роди Јосифа, рече Јаков Лавану: Пусти ме да идем у своје место и у своју земљу.
26
Дај ми жене моје, за које сам ти служио, и децу моју, да идем, јер знаш како сам ти служио.
27
А Лаван му рече: Немој, ако сам нашао милост пред тобом; видим да ме је благословио Господ тебе ради.
28
И још рече: Ишти колико хоћеш плате, и ја ћу ти дати.
29
А Јаков му одговори: Ти знаш како сам ти служио и каква ти је стока постала код мене.
30
Јер је мало било што си имао докле ја не дођох; али се умножи веома, јер те Господ благослови кад ја дођох. Па кад ћу и ја тако себи кућу кућити?
31
И рече му Лаван: Шта хоћеш да ти дам? А Јаков одговори: Не треба ништа да ми даш; него ћу ти опет пасти стоку и чувати, ако ћеш ми учити ово:
32
Да зађем данас по свој стоци твојој, и одлучим све што је шарено и с белегом, и све што је црно између оваца, и шта је с белегом и шарено између коза, па шта после буде тако, оно да ми је плата.
33
Тако ће ми се после посведочити правда моја пред тобом кад дођеш да видиш заслугу моју: Шта год не буде шарено ни с белегом ни црно између оваца и коза у мене, биће крадено.
34
А Лаван рече: Ето, нека буде како си казао.
35
И одлучи Лаван исти дан јарце с белегом и шарене и све козе с белегом и шарене, и све на чем беше шта бело, и све црно између оваца, и предаде синовима својим.
36
И остави даљине три дана хода између себе и Јакова. И Јаков пасаше осталу стоку Лаванову.
37
И узе Јаков зелених прутова тополових и лескових и кестенових, и нагули их до белине која беше на прутовима.
38
И меташе нагуљене прутове пред стоку у жлебове и корита кад долажаше стока да пије, да би се упаљивала кад дође да пије.
39
И упаљиваше се стока гледајући у прутове, и шта се млађаше беше с белегом, прутасто и шарено.
40
И Јаков одлучиваше млад, и обраћаше стадо Лаваново да гледа у шарене и у све црне; а своје стадо одвајаше и не обраћаше га према стаду Лавановом.
41
И кад се год упаљиваше стока рана, меташе Јаков прутове у корита пред очи стоци да би се упаљивала гледајући у прутове;
42
А кад се упаљиваше позна стока, не меташе; тако позне биваху Лаванове а ране Јаковљеве.
43
И тако се тај човек обогати врло, те имаше много стоке и слуга и слушкиња и камила и магараца.
Webible
Freely accessible Bible
48 Languages, 74 Versions, 3963 Books