WeBible

1 - Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.

2 - Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.

3 - Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?

4 - Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.

5 - Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.

6 - Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.

7 - Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.

8 - Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.

9 - Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.

10 - Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.

11 - Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.

12 - Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.

13 - И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.

14 - Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.

15 - Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.

16 - Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.

17 - И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.

18 - Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.