WeBible

Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.

Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.

Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.

Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.

Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.

Посади ме у таму као умрле одавна.

Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.

Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.

Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.

Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.

Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.

Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.

Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.

Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.

Насити ме горчином, опоји ме пеленом.

Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.

Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.

И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.

Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.

Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.

Али ово напомињем срцу свом, те се надам:

Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.

Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.

Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.

Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.

Добро је мирно чекати спасење Господње.

Добро је човеку носити јарам за младости своје.

Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.

Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.

Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.

Јер Господ не одбацује за свагда.

Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.

Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.

Кад газе ногама све сужње на земљи,

Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,

Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?

Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?

Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?

Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?

Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.

Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.

Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.

Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.

Обастро си си се облаком да не продре молитва.

Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.

Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.

Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.

Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.

Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,

Докле Господ не погледа и не види с неба.

Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.

Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.

Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.

Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!

Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.

Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.

Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.

Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.

Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.

Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.

Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,

Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.

Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.

Плати им, Господе, по делима руку њихових.

Подај им упорно срце, проклетство своје.

Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.