Logo

WeBible

rs
Serbian Bible Daničić-Karadžić Ekavski
Select Version
Widget
Psalms 69
69 / 150
1
Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2
Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3
Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4
Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5
Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6
Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7
Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8
Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9
Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10
Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11
Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12
О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13
А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14
Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15
Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16
Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17
Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18
Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19
Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20
Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21
Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22
Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23
Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24
Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25
Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26
Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27
Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28
Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29
А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30
Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31
То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32
Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33
Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34
Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35
Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36
И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
Webible
Freely accessible Bible
48 Languages, 74 Versions, 3963 Books