А за месо што је клато идолима знамо, јер сви разум имамо. Разум дакле надима, а љубав поправља.
Ако ли ко мисли да што зна, не зна још ништа као што треба знати.
А ако ко љуби Бога, Бог га је научио.
А за јело идолскијех жртава, знамо да идол није ништа на свијету, и да нема другога Бога осим јединога.
Јер ако и има који се богови зову, или на небу или на земљи, као што има много богова и много господа:
Али ми имамо само једнога Бога оца, од којега је све, и ми у њему, и једнога Господа Исуса Христа, кроз којега је све, и ми кроза њ.
Али нема сватко разума; јер неки који још и сад мисле да су идоли нешто, као идолске жртве једу, и савјест њихова, слаба будући, погани се.
Али јело нас не поставља пред Богом: јер нити ћемо бити већи ако једемо, ни мањи ако не једемо.
Али се чувајте да како ова слобода ваша не постане спотицање слабима.
Јер ако тебе, који имаш разум, види ко у идолској цркви гдје сједиш за трпезом, неће ли његова савјест, слаба будући, ослободити се да једе идолске жртве?
И с твога разума погинуће слаби брат, за којега Христос умрије.
Тако кад се гријешите о браћу, и бијете њихову слабу савјест, о Христа се гријешите.
Зато ако јело саблажњава брата мојега, нећу јести меса довијека, да не саблазним брата својега.
