И трећи дан дође Давид са својим људима у Сиклаг, а Амалици бијаху ударили на јужну страну и на Сиклаг, и развалили Сиклаг и огњем га спалили.
И бјеху заробили женскиње које бјеше ондје, и мало и велико; али не бјеху убили никога, него их бјеху одвели и отишли својим путем.
И кад Давид дође са својим људима у град, а то град спаљен огњем, и жене њихове и синови и кћери њихове заробљене.
И подиже Давид и народ који бијаше с њим глас свој, и плакаше докле већ не могоше плакати.
И обје жене Давидове заробише се, Ахиноама из Језраела и Авигеја из Кармила жена Навалова.
И Давид бјеше на муци великој, јер народ говораше да га заспу камењем; јер жалостан бјеше сав народ, сваки за синовима својим и за кћерима својим; али се Давид охрабри у Господу Богу својем.
И рече Давид Авијатару свештенику сину Ахимелехову: узми оплећак за ме. И узе Авијатар оплећак за Давида.
И упита Давид Господа говорећи: хоћу ли потјерати ту чету? хоћу ли је стигнути? А Господ му рече: потјерај, јер ћеш зацијело стигнути и избавићеш.
И пође Давид са шест стотина људи што бијаху с њим, и дођоше до потока Восора; и ондје осташе једни.
А Давид са четири стотине људи потјера даље, а двјеста људи оста, који сусташе те не могоше пријећи преко потока Восора.
И нађоше једнога Мисирца у пољу, и доведоше га к Давиду, и дадоше му хљеба да једе и воде да пије,
И дадоше му груду смокава и два грозда суха. И поједавши опорави се, јер три дана и три ноћи не бјеше ништа јео нити воде пио.
Тада му рече Давид: чији си ти? и одакле си? А он рече: ја сам родом Мисирац, слуга једнога Амалика, а господар ме остави, јер се разбољех прије три дана.
Ударисмо на јужну страну Херетејску и на Јудину и на јужну страну Халевову, и Сиклаг спалисмо огњем.
А Давид му рече: би ли ме могао одвести к тој чети? А он рече: закуни ми се Богом да ме нећеш погубити ни издати у руке мојему господару, па ћу те одвести к тој чети.
И одведе га; и гле, они се бијаху раширили по свој земљи оној једући и пијући и веселећи се великим плијеном који заплијенише из земље Филистејске и из земље Јудине.
И Давид их би од вечера до вечера другога дана, те нико не утече, осим четири стотине младића, који сједавши на камиле побјегоше.
И тако избави Давид све што бијаху узели Амалици, и обје жене своје избави Давид.
И ништа не изгубише, ни мало ни велико, ни синове ни кћери, ни што од плијена и од свега што им бијаху узели; све поврати Давид.
Такођер узе Давид и остале све овце и волове, које гонећи пред својом стоком говораху: ово је плијен Давидов.
И кад се врати Давид к онијем двјеста људи који бјеху сустали те не могаше ићи за Давидом, и које остави на потоку Восору, изидоше на сусрет Давиду и народу који бијаше с њим. И Давид приступивши к народу поздрави их.
Тада проговорише сви зли и неваљали људи између онијех који су ишли с Давидом, и рекоше: што нијесу ишли с нама, зато да им не дамо од плијена који избависмо, него сваки жену своју и синове своје нека узму, па нек иду.
Али Давид рече: немојте тако чинити, браћо моја, с онијем што нам је дао Господ који нас је сачувао и дао нам у руке чету која бјеше изашла на нас.
И ко ће вас послушати у томе? јер какав је дио ономе који иде у бој таки је и ономе који остане код пртљага; једнако треба да подијеле.
Тако би од тога дана унапредак, и то поста уредба и закон у Израиљу до данас.
И кад дође Давид у Сиклаг, посла он плијена старјешинама Јудинијем, пријатељима својим, говорећи: ево вам дар од плијена непријатеља Господњих;
Онима у Ветиљу, и онима у Рамоту на југу, и онима у Јатиру,
И онима у Ароиру, и онима у Сифмоту, и онима у Естемоји,
И онима у Рахалу, и онима у градовима Јерамеилским, и онима у градовима Кенејским,
И онима у Орми, и онима у Хор-Асану, и онима у Атаху,
И онима у Хеврону и по свијем мјестима у која је долазио Давид с људима својим.
