Цар Валтасар учини велику гозбу тисући кнезова својих, и пијаше вино пред тисућом њих.

Напив се вина Валтасар заповједи да се донесу судови златни и сребрни, које бјеше однио Навуходоносор отац му из цркве Јерусалимске, да из њих пију цар и кнезови му, и жене његове и иноче његове.

И донесоше златне судове које бјеху однијели из цркве дома Господњега у Јерусалиму, и пијаху из њих цар и кнезови његови, жене његове и иноче његове;

Пијаху вино, и хваљаху богове златне и сребрне и мједене и дрвене и камене.

У тај час изидоше прсти руке човјечије, и писаху према свијетњаку по окреченом зиду од царскога двора, и цар видје руку која писаше.

Тада се промијени лице цару, и мисли га његове узнемирише, и појас се око њега распаса и кољена му удараху једно о друго.

Повика цар иза гласа, те доведоше звјездаре, Халдеје и гатаре; и проговори цар и рече мудрацима Вавилонским: ко прочита ово писмо и каже ми што значи, онај ће се обући у скерлет, и носиће златну верижицу о врату, и биће трећи господар у царству.

Тада приступише сви мудраци цареви; али не могоше прочитати писма нити казати цару што значи.

Тада се цар Валтасар врло узнемири и лице му се сасвијем измијени; и кнезови се његови препадоше.

Дође царица ради тога што се догоди цару и кнезовима његовијем у кућу гдје бјеше гозба, и проговори царица и рече: царе, да си жив довијека! да те не узнемирују мисли твоје и да ти се лице не мијења.

Има човјек у твом царству, у ком је дух светијех богова; и у вријеме оца твојега нађе се у њега видјело и разум и мудрост, какова је у богова, и цар Навуходоносор отац твој, царе, постави га главарем врачарима, звјездарима, Халдејима и гатарима;

Јер велик дух и знање и разум за казивање санова и погађање загонетака и размршивање замршенијех ствари нађе се у Данила, којему цар надје име Валтасар; нека сада дозову Данила, и он ће казати што значи.

Тада Данило би доведен пред цара. Цар проговори Данилу и рече: јеси ли ти Данило између робља Јудина које доведе из Јудејске цар отац мој?

Чух за тебе да је дух светијех богова у теби, и видјело и разум и мудрост велика да се нађе у тебе.

А сада су доведени преда ме мудраци, звјездари, да прочитају писмо и кажу ми што значи; али не могу да кажу што то значи.

А за тебе ја чух да можеш протумачити, и замршене ствари размрсити. Ако дакле можеш прочитати ово писмо и казати ми што значи, обући ћеш се у скерлет, и златну верижицу носићеш о врату, и бићеш трећи господар у царству.

Тада одговори Данило и рече пред царем: дарови твоји нека теби, и подај другому поклоне своје; а писмо ћу ја прочитати цару и казати што значи.

Царе, Бог вишњи даде царство величину и славу и част Навуходоносору оцу твојему.

И од величине коју му даде сви народи, племена и језици дрктаху пред њим и бојаху га се; убијаше кога хоћаше, и остављаше у животу кога хоћаше, узвишиваше кога хоћаше, и пониживаше кога хоћаше.

Али када му се подиже срце и дух му се посили у охолости, би сметнут с царскога пријестола својега, и узеше му славу.

И би прогнан између људи и срце му поста као у звијери, и стан му бијаше с дивљим магарцима, хранише га травом као говеда, и роса небеска кваси му тијело, докле позна да Бог вишњи влада царством људским, и кога хоће поставља над њим.

А ти, Валтасаре, сине његов, нијеси понизио срца својега премда си знао све ово.

Него си се подигао на Господа небескога, и судове дома његова донесоше преда те, и писте из њих вино ти и кнезови твоји, жене твоје и иноче твоје, и ти хвали богове сребрне и златне, мједене, гвоздене, дрвене и камене, који не виде нити чују нити разумију, а не слави Бога, у чијој је руци душа твоја и сви путови твоји.

Зато од њега би послана рука и ово писмо би написано.

А ово је писмо написано: МЕНЕ, МЕНЕ, ТЕКЕЛ, УФАРСИН.

А ово значе те ријечи: МЕНЕ, бројио је Бог твоје царство, и до краја избројио.

ТЕКЕЛ, измјерен си на мјерила, и нашао си се лак.

ФЕРЕС, раздијељено је царство твоје, и дано Мидијанима и Персијанима.

Тада заповиједи Валтасар, те обукоше Данила у скерлет, и метнуше му златну верижицу око врата, и прогласише за њ да је трећи господар у царству.

Исту ноћ би убијен Валтасар цар Халдејски.

А Дарије Мидијанин преузе царство и бјеше му око шездесет и двије године.