Још говори Елијуј и рече:
Чујте, мудри, бесједу моју, и разумни послушајте ме.
Јер ухо познаје бесједу као што грло куша јело.
Разберимо што је право, извидимо међу собом што је добро.
Јер Јов рече: праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
Хоћу ли лагати за своју правду? стријела је моја смртна, а без кривице.
Који је човјек као Јов да као воду пије потсмијех?
И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожнијем људима?
Јер рече: не помаже човјеку да угађа Богу.
Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућега.
Јер по дјелу плаћа човјеку и даје свакоме да нађе према путу својему.
Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
Ко му је предао земљу? и ко је уредио васиљену?
Кад би на њ окренуо срце своје, узео би к себи дух његов и дихање његово;
Изгинуло би свако тијело, и човјек би се повратио у прах.
Ако си дакле разуман, чуј ово: слушај глас ријечи мојих.
Може ли владати онај који мрзи на правду? хоћеш ли осудити онога који је најправеднији?
Каже ли се цару: ниткове! и кнезовима: безбожници?
Акамоли оному који не гледа кнезовима ко су, нити у њега вриједи више богати од сиромаха, јер су сви дјело руку његовијех.
Умиру зачас, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
Јер су очи његове обраћене на путове човјечије и види све кораке његове.
Нема мрака ни сјена смртнога гдје би се сакрили који чине безакоње.
Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
Сатире јаке недокучљиво, и поставља друге на њихово мјесто.
Јер зна дјела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
Као безбожне разбија их на видику.
Јер отступише од њега и не гледаше ни на које путове његове;
Те дође до њега вика сиромахова, и чу вику невољнијех.
Кад он умири, ко ће узнемирити? и кад он сакрије лице, ко ће га видјети? и то бива и народу и човјеку.
Да не би царовао лицемјер, да не би било замке народу.
Заиста, треба казати Богу: подносио сам, нећу више гријешити.
А што не видим, ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не он? Ако знаш што, говори.
Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човјек пристати,
Да Јов не говори разумно, и да ријечи његове нијесу мудре.
Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
Јер домеће на гријех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
