А кад сврши све ријечи своје пред народом, дође у Капернаум.
У капетана пак једнога бијаше слуга болестан на умору који му бјеше мио.
А кад чу за Исуса, посла к њему старјешине Јудејске молећи га да би дошао да му исцијели слугу.
А они дошавши к Исусу мољаху га лијепо говорећи: достојан је да му то учиниш;
Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.
А Исус иђаше с њима. И кад већ бијаху близу куће, посла капетан к њему пријатеље говорећи му: Господе! не труди се, јер нијесам достојан да уђеш под моју стреху;
Зато и не држах себе достојна да ти дођем, него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој.
Јер и ја сам човјек под власти, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде; и другоме: дођи, и дође; и слузи својему: учини то, и учини.
А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за њим рече: кажем вам: ни у Израиљу толике вјере не нађох.
И вративши се послани нађоше болеснога слугу здрава.
И потом иђаше у град који се зови Наин, и с њим иђаху многи ученици његови и мноштво народа.
Кад се приближише к вратима градскијем, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она бјеше удовица и народа из града много иђаше с њом.
И видјевши је Господ сажали му се за њом, и рече јој: не плачи.
И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: момче! теби говорим, устани.
И сједе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.
А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.
И отиде глас овај о њему по свој Јудеји и по свој околини.
И јавише Јовану ученици његови за све ово.
И дозвавши Јован два од ученика својијех посла их к Исусу говорећи: јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо?
Дошавши пак људи к њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо?
А у тај час исцијели многе од болести и од мука и од злијех духова, и многима слијепијем дарова вид.
И одговарајући Исус рече им: идите и кажите Јовану што видјесте и чусте: слијепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глухи чују, мртви устају, сиромашнима проповиједа се јеванђеље.
И благо ономе који се не саблазни о мене.
А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља вјетар?
Шта сте дакле изишли да видите? Човјека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царскијем су дворовима.
Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;
Јер је ово онај за кога је писано: ето ја шаљем анђела својега пред лицем твојијем који ће приправити пут твој пред тобом.
Јер вам кажем: ниједан између рођенијех од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијему већи је од њега.
И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановијем;
А фарисеји и књижевници одбацише свјет Божиј за њих, и не хтјеше да их он крсти.
А Господ рече: какви ћу казати да су људи овога рода? И какви су?
Они су као дјеца која сједе по улицама и дозивају једно друго и говоре: свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.
Јер дође Јован крститељ који ни једе хљеба ни пије вина, а ви кажете: ђаво је у њему;
Дође син човјечиј који и једе и пије, а ви кажете: гле човјека изјелице и пијанице, друга цариницима и грјешницима.
И оправдаше премудрост сва дјеца њезина.
Мољаше га пак један од фарисеја да би обједовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву сједе за трпезу:
И гле, жена у граду која бјеше грјешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;
И ставши састраг код ногу његовијех плакаше, и стаде прати ноге његове сузама, и косом од своје главе отираше, и цјеливаше ноге његове, и мазаше миром.
А кад видје фарисеј који га је дозвао, рече у себи говорећи: да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грјешница.
И одговарајући Исус рече му: Симоне! имам ти нешто казати. А он рече: учитељу! кажи.
А Исус рече: двојица бијаху дужни једноме дужнику, један бјеше дужан пет стотина динара а други педесет.
А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.
А Симон одговарајући рече: мислим онај коме највише поклони. А он му рече: право си судио.
И окренувши се к жени рече Симону: видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге нијеси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отр.
Цјелива ми нијеси дао; а она откако уђох не преста цјеливати ми ногу.
Уљем нијеси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.
Зато кажем ти: опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.
А њој рече: опраштају ти се гријеси.
И стадоше у себи говорити они што сјеђаху с њим за трпезом: ко је овај што и гријехе опрашта?
А жени рече: вјера твоја поможе ти; иди с миром.
