Logo

WeBible

rs
Serbian Bible Daničić-Karadžić Ijekavski
Select Version
Widget
Matthew 22
22 / 28
1
И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
2
Царство је небеско као човјек цар који начини свадбу сину својему.
3
И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтјеше доћи.
4
Опет посла друге слуге говорећи: кажите званицама: ево сам објед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
5
А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
6
А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
7
А кад то чу цар онај, разгњеви се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
8
Тада рече слугама својима: свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
9
Идите дакле на раскршћа и кога год нађете, дозовите на свадбу.
10
И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
11
Изашавши пак цар да види госте угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо.
12
И рече му: пријатељу! како си дошао амо без свадбенога руха? А он оћутје.
13
Тада рече цар слугама: свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
14
Јер су многи звани, али је мало избранијех.
15
Тада отидоше фарисеји и начинише вијећу како би га ухватили у ријечи.
16
И послаше к њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: учитељу! знамо да си истинит, и путу Божијему заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
17
Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
18
Разумјевши Исус лукавство њихово рече: што ме кушате, лицемјери?
19
Покажите ми новац харачки. А они донесоше му новац.
20
И рече им: чији је образ овај и натпис?
21
И рекоше Му: ћесарев. Тада рече им: подајте дакле ћесарово ћесару, и Божије Богу.
22
И чувши дивише се, и оставивши га отидоше.
23
Тај дан приступише к њему садукеји који говоре да нема васкрсенија, и упиташе га
24
Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: ако ко умре без дјеце, да узме брат његов жену његову и да подигне сјеме брату својему.
25
У нас бјеше седам браће; и први оженивши се умрије, и не имавши порода остави жену своју брату својему.
26
А тако и други, и трећи, тја до седмога.
27
А послије свију умрије и жена.
28
О васкрсенију дакле кога ће од седморице бити жена? јер је за свима била.
29
А Исус одговарајући рече им: варате се, не знајући писма ни силе Божије.
30
Јер о васкрсенију нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божији на небу.
31
А за васкрсеније мртвијех нијесте ли читали што вам је рекао Бог говорећи:
32
Ја сам Бог Аврамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвијех, него живијех.
33
И чувши народ дивљаше се науци његовој.
34
А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
35
И упита један од њих законик кушајући га и говорећи:
36
Учитељу! која је заповијест највећа у закону?
37
А Исус рече му: љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом мисли својом.
38
Ово је прва и највећа заповијест.
39
А друга је као и ова: љуби ближњега својега као самога себе.
40
О овима двјема заповијестима виси сав закон и пророци.
41
А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
42
Говорећи: шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше му: Давидов.
43
Рече им: како дакле Давид њега духом назива Господом говорећи:
44
Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима?
45
Кад дакле Давид назива њега Господом, како му је син?
46
И нико му не могаше одговорити ријечи; нити смијаше ко од тога дана да га запита више.
Webible
Freely accessible Bible
48 Languages, 74 Versions, 3963 Books