И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком.
И рекоше: зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ.
А Мојсије бјеше човјек врло кротак мимо све људе на земљи.
И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје.
Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје.
И рече им: чујте сада ријечи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну.
Али није таки мој слуга Мојсије, који је вјеран у свем дому мојем.
Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мојега, на Мојсија?
И гњев се Господњи распали на њих, и он отиде.
И облак се подиже са шатора; и гле, Марија бјеше губава, бијела као снијег. И Арон погледа Марију, а она губава.
Тада рече Арон Мојсију: господару, молим те, не мећи на нас гријеха овога, јер лудо учинисмо и згријешисмо.
Немој да ова буде као мртво дијете, којему је месо пола труло кад излази из утробе матере своје.
И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим ти се, исцијели је.
А Господ одговори Мојсију: да јој је отац њезин пљунуо у лице, не би ли се стидјела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван окола, а послије нека буде опет примљена.
Тако би Марија одлучена изван окола седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена.
