А кад чу Хананеј цар Арадски, који живљаше на југу, да иде Израиљ путем којим идоше уходе, он се поби с њима и зароби их неколико.

Тада се Израиљ завјетова Господу и рече: ако даш овај народ мени у руке, до темеља ћу раскопати градове њихове.

И услиши Господ глас Израиљев и даде му Хананеје, а он затр њих и градове њихове, и прозва оно мјесто Орма.

Потом пођоше од горе Ора к Црвеном Мору обилазећи земљу Едомску, и ослаби дух народу од пута.

И викаше народ на Бога и на Мојсија: зашто нас изведосте из Мисира да изгинемо у овој пустињи? Јер нема ни хљеба ни воде, а овај се никаки хљеб већ огадио души нашој.

А Господ пусти на народ змије ватрене, које их уједаху, те помрије много народа у Израиљу.

Тада дође народ к Мојсију и рекоше: згријешисмо што викасмо на Господа и на тебе; моли Бога нека уклони змије од нас. И Мојсије се помоли за народ.

И Господ рече Мојсију: начини змију ватрену, и метни је на мотку, и кога уједе змија, нека погледа у њу, па ће оздравити.

И начини Мојсије змију од мједи, и метну је на мотку, и кога год уједе змија он погледа у змију од мједи, и оздрави.

Потом пођоше синови Израиљеви, и стадоше у око у Овоту.

И из Овота отишавши стадоше у око на брдима Аваримским у пустињи која је према Моавској с истока.

Оданде отишавши стадоше у око у долини Зареду.

И одатле отишавши стадоше у око на брду на Арнону, који је у пустињи и излази од међе Аморејске. Јер је Арнон међа Моавска између Моаваца и Аморејаца.

Зато се каже у књизи о ратовима Господњим: на Вајева у Суфи и на потоке Арнонске.

Јер ти потоци, који допиру до мјеста Ара, теку покрај међе Моавске.

А отуда дођоше к Виру; то је студенац за који бјеше рекао Господ Мојсију: скупи народ, и даћу им воде.

Тада пјева Израиљ пјесму ову: Дижи се, студенче; припијевајте га;

Студенче, који копаше кнезови, који ископаше поглавари народни с онијем који постави закон, палицама својим. А из пустиње отидоше у Мантанаил,

А из Мантанаила, у Надил, а из Надила у Вамот,

А из Вамота у долину која је у пољу Моавском код горе Фазге и гледа у пустињу.

Тада посла Израиљ посланике к Сиону цару Аморејском говорећи:

Пусти да прођемо кроз твоју земљу, нећемо свртати ни у поље ни у виноград, нити ћемо пити воде из студенаца; ићи ћемо царским путем докле не пријеђемо међу твоју.

Али не даде Сион Израиљу да прође кроз земљу његову, него сабра Сион сав народ свој, и изађе на Израиља у пустињу, и дође у Јасу, и поби се с Израиљем.

Али га исијече Израиљ оштрим мачем, и освоји земљу његову од Арона па до Јавока до синова Амоновијех, јер тврда бјеше међа синова Амоновијех.

И узе Израиљ сва она мјеста и насели се у свим градовима Аморејским, у Есевону и у свијем селима његовијем.

Јер Есевон бјеше град Сиона цара Аморејскога, који бјеше први завојштио на цара Моавскога и бјеше му узео сву земљу његову до Арнона.

Зато говоре у причи: ходите у Есевон, да се сагради и подигне град Сионов.

Јер огањ изађе из Есевона, пламен из града Сионова, и спали Ар Моавски и становнике на висини Арнонској.

Тешко теби, Моаве; пропао си, народе Хамосов; дао је синове своје који утекоше и кћери своје у ропство Сиону цару Аморејском.

Али их постријељасмо, пропаде Есевон до Девона, и потрсмо их до Нофе, која допире до Медеве.

И тако живје Израиљ у земљи Аморејској.

Потом посла Мојсије да уходе Јазир, и узеше села око њега, и изагнаше Аморејце који бијаху ондје.

Потом обративши се пођоше у Васан; и изиде Ог цар Васански пред њих, он и сав народ његов на бој у Едрајин.

А Господ рече Мојсију: не бој га се; јер сам га дао у твоје руке и сав народ његов и земљу његову; и учини му како си учинио Сиону цару Аморејском који живљаше у Есевону.

И побише га и синове његове и сав народ његов, да не оста ниједан, и освојише земљу његову.