Приче Соломуна сина Давидова, цара Израиљева,

Да се познаје мудрост и настава, да се разумију ријечи разумне,

Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,

Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.

Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,

Да разумије приче и значење, ријечи мудријех људи и загонетке њихове.

Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.

Слушај, сине, наставу оца својега, и не остављај науке матере своје.

Јер ће бити вијенац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.

Сине мој, ако би те мамили грјешници, не пристај;

Ако би рекли: ходи с нама да вребамо крв, да засједамо правоме ни за што;

Прождријећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који слазе у јаму;

Свакојакога блага добићемо, напунићемо куће своје плијена;

Бацаћеш ждријеб свој с нама; један ће нам тоболац бити свјема;

Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.

Јер ногама својим трче на зло и хите да прољевају крв.

Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;

А они вребају своју крв и засједају својој души.

Таки су путови свијех лакомијех на добитак, који узима душу својим господарима.

Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;

У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје бесједе:

Луди, докле ћете љубити лудост? и потсмјевачима докле ће бити мио потсмијех? и безумни докле ће мрзити на знање?

Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам ријечи своје.

Што звах, али не хтјесте, пружах руку своју, али нико не мари,

Него одбацисте сваки савјет мој, и карања мојега не хтјесте примити;

Зато ћу се и ја смијати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;

Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.

Јер мрзише на знање, и страха Господњега не изабраше;

Не присташе на мој свјет, и презираше сва карања моја.

Зато ће јести плод од путова својих, и наситиће се савјета својих.

Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.

Али ко ме слуша, боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.